Sve više slatkovodnih ribolovaca nosi štapove na more i tokom godišnjeg odmora bar nekoliko sati dnevno provede pecajući. Naš dugogodišnji dopisnik iz Valjeva u Grčkoj preko leta peca više od dve decenije, a to bogato iskustvo primenio je i pre nekoliko nedelja uspešno pecajući razne vrste riba praktično usred jednog od najpopularnijih turističkih mesta
Za prvi deo ovogodišnjeg letnjeg odmora, koji redovno provodim u Grčkoj, ovog puta izabrao sam mesto Edipsos, na ostrvu Evija. Edipsos je banja poznata još iz antičkog doba po brojnim termalnim vodama, čija temperatura ide i do 80 º C. Neke od njih su sprovedene u bazene u spa centrima, dok se druge ulivaju direktno u more, pa ima plaža gde se topla voda sliva sa stena i gde se turisti do desetak minuta po sesiji brčkaju ili naprosto leže u improvizovanim prirodnim bazenčićima, što relaksira organizam i ublažava tegobe kakve se javljaju u slučaju artritisa, reume i sl. Zbog ovih termalnih voda Edipsos uglavnom posećuju stariji turisti, ali tokom vikenda na kraće izlete dolaze Grci svih generacija.
NA EVIJI SAM PRVI PUT BIO PRE ŠEST godina, ali krajem maja, a ovog puta u terminu od 6. do 16. juna. Ribolov je prilikom mog prvog boravka bio odličan – hvatao sam na varalice mnogo orada i brancina, te ponekog cipla. Ove godine, međutim, situacija je bila nešto drugačija. Orade nisu bile tu, iz nekog razloga koji nisam uspeo da dokučim, pa sam se opredelio za lov drugih vrsta, kojih je bilo u dovoljnom broju.
CENTRALNO MESTO RIBOLOVAČKIH DEŠAVANJA bio je veliki mol, i to njegova spoljna strana – prema otvorenom moru, koja je bila idealna za varaličarenje i gde je svakodnevno pecalo najviše kolega. Glavna disciplina bio je lov iglica raznih veličina na male pilkere ili filet od ribe; i jedno i drugo zabacivao sam pomoću bombarde (tj. zbirolina) –providnog pomagala koje je aerodinamično i hidrodinamično, te se koristi za lov na velikim daljinama, a sistemima sa laganim mamcima. Srećom, sa bombardama od 15 ili 20 g sam mogao da dovoljno daleko plasiram i pilkerčić Duo Tetra Jig od samo 3 g (za nijansu teže varalice tog tipa sam zaboravio kod kuće), na sistemu sa dugačkim predvezom od fluorokarbona prečnika 0,20 mm, i napecao sam se iglica sasvim solidne prosečne težine.
VEĆINA KOLEGA KORISTILA je plivajuće bombarde, a ja sam posle dva-tri dana ribolova na njih prešao na tonuće jer sam primetio da se iglica povremeno spušta na dubinu od oko 1,5 m i tada bih imao nešto više uspeha od ostalih, tj. dobijao krupnije komade i više ribe. Ipak, najbolje rezultate postizao sam kada bih umesto pilkera na kraj predveza vezao udicu veličine 8 i na nju kačio jednom probodeni filet od prethodno upecane iglice, koji sam potom polako vukao kako bi lelujao kroz vodu. Realizacija je tako bila najbolja, jer sam često gledajući najlon mogao da registrujem da je iglica počela da uzima mamac, pa bih usporio namotavanje strune i pustio atraktivnu grabljivicu da proguta filet.
OSIM IGLICA, NA PILKERE SE javljao i šarun, kog je bilo najlakše prevariti kada jato počne da proganja sitne sardele, tj. da raubuje po samoj površini. To se nije dešavalo često, ali onda kada jeste svaki zabačaj donosio je lepog šaruna.
Kolega Jeremija iz Beograda, koji na Eviju dolazi dugi niz godina, ulovio je na desetak centimetara dug vobler lepu palamidu, tešku 1,5 kg, koja mu je pružila uzbudljivu borbu i završila kao ukusna večera. I ja sam povremeno bacao »stikove« i neke teške pilkere, ali u tome nisam imao uspeha, pa sam se brzo vraćao na lov iglica i šaruna na goreopisani način. Inače, na Eviji se najbolje peca na jesen, kada u potrazi za hranom obali prilaze velika jata luceva, palamida, lampuga, pa i gofova, te su ulovi često odlični i teško je naći mesto na doku ako se baš dobro ne porani.
SADA JE U LUCI SVAKOG JUTRA bilo po nekoliko ribarskih brodova, koji su svežim sardelama snabdevali ribarnice iz grada i okoline. Nakon što bi hladnjače pokupile »kašete« od stiropora sa sardelama za prodaju, ribari bi se dali na slaganje i čišćenje mreža, a sav riblji škart (inćune, oštećene sardele i dr.) bacali bi u more oko brodova, pa je i to učinilo da riba koja se tuda muva bude sita, tj. ne previše zainteresovana za ono što pecaroši imaju da joj ponude. Većinu posade na ovim ribarskim brodovima čine egipatski Kopti, koji na plovilima i žive i od kojih sam za evro-dva kupovao po punu kesu sardela i inćuna za ribolov, a jednog jutra, kada sam se uželeo pecanja na plovak, makazama sam sitno iseckao te sardele i povremeno ih bacao u more... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 564-)