Grgeča sve više ljubitelja lakog i ultralakog varaličarenja ciljano peca na kanalima i jezerima. Na velikim rekama bandar se još uvek uglavnom hvata slučajno i uzgredno, najviše zbog uverenja da je teško pronaći mesta na kojima se zadržava u većem broju, što zapravo uopšte nije tačno, samo ako ribolovac u otkrivanje izglednih terena i efikasnih pristupa uloži malo vremena i energije
Leto za ribolov može biti i dobro i loše, a ove godine zbog niskih vodostaja na rekama, jezerima i svim drugim vodama, izazvanih paklenim vrućinama i manjkom padavina ne daje nam mnogo osnova za optimizam. Ali kada bismo uvek tražili idealne uslove da bismo otišli na pecanje, verujem da bi većina nas godišnje tek nekoliko puta izašla na vodu. Konkretno, zbog ispitnih obaveza na fakultetu početkom leta (kad su temperature bile prijatnije i uslovi bolji nego sada) nisam mogao da se posvetim ribolovu onoliko koliko sam želeo. Nadao sam se da ću ipak i sada, kao i lane u ovo doba, moći uspešno da pecam grgeča (bandara) i bucova sa keja na dunavskom poluostrvu (nekadašnjem ostrvu) Ada Huja u Beogradu. Međutim, ove godine je vodostaj nešto niži, te je sva riba dalje od obale pune stena i nanetog granja, što su idealni zakloni za grgeče. Pa pošto mi je bilo jasno da se sa obale teško može ozbiljnije pecati, dogovorio sam se sa imenjakom i dobrim drugarom Jovanom Stojanovićem, video-autorom i vlasnikom Jutjub kanala Angler Notes, da probamo da bandare potražimo nešto dalje od nje, pecajući iz njegovog čamca lakim i ultralakim kompletima, na male silikonce.
PRVOG DANA SMO REŠILI DA probamo da lovimo grgeče na terenima na kojima je Joca ranije uspešno pecao smuđa i ispostavilo se da je izbor mesta dobar, ali smo stigli na sam kraj cuga bandara jer smo najpre ipak malo jurili bucova (i imali u tome tek toliko uspeha da se ne kaže da smo sasvim protraćili vreme). Ipak, uhvatili smo po par grgeča, na nekoliko mikrolokacija, pa je delovalo da ima smisla doći na vodu znatno ranije i od samog početka pecanja juriti male prugaste grabljivce, pošto smo se složili da je logično da po velikoj vrućini i oni nastoje da sa trošenjem energije zarad jela završe što pre.
NAREDNOG JUTRA SMO NA VODI bili nešto pre pet sati. Dok sam ja ovog puta pokušavao da prevarim nekog grgeča na šedove standardne dužine (5 cm), na udicama sa glavama od 3 g, moj imenjak je primenio nešto drugačiji pristup i kao i dan ranije tražio ribu na džigove sa otežanjem od 6 do 8 g i nešto manje silikonce, koje je podsticao na titranje iznad samog dna, praktično u mestu, što mu je donelo ribu već na prvi zabačaj. Ja sam se upisao nekoliko zabačaja kasnije, doduše sa malo krupnijim grgečom, ali sam se ubrzo i ja vratio na teže glave, kakve sam koristio i prethodnog dana, jer smo obojica stekli utisak da se bandar prosto »zalepio« za dno, gde mu je svakako prijatnije nego bliže površini, pa je spuštanje varalica u veću dubinu bilo najefikasniji način da ga isprovociramo na napad i uhvatimo
TAKVA TAKTIKA DALA JE rezultat, budući da smo imali dosta udaraca i ulova, istina ne previše krupnih riba, ali solidnih s obzirom na prosečnu veličinu grgeča u našim vodama. Brzo se pokazalo da su osim sloja vode u kom treba tražiti ribu još tri faktora bila ključna za uspeh u ovom ribolovu.
Prvi od njih bila je obojenost... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 564-)