Ekstremno nizak vodostaj Dunava i izuzetno topla voda uticali su na to da mnoge ribe potraže nova privremena staništa i da se u dužem periodu hrane manje intenzivno nego što je normalno u ovom delu sezone. Ali ništa od toga nije sprečilo našeg dugogodišnjeg reprezentativca da više nego uspešno testira novu kombinaciju hrana, pecajući velike skobalje i protfiše, kao i lepe plotice i šljivare
Leto bez padavina dovelo je do toga da vodostaji svih naših tekućica budu znatno niži nego inače. Meteorolozi kažu da Dunav u poslednjih dvadeset godina nije bio niži, u šta sam se uverio kada sam pre nekoliko dana zorom stigao u Novi Sad. Mesto na kome sam pecao i ranijih godina u ovom periodu sada izgleda potpuno drugačije. Obala je postala veoma prostrana, pa po ovakvom vodostaju na tom potesu može pecati veliki broj ribolovaca. Ali to ovoga puta nije bio slučaj – premda je vreme bilo veoma lepo, na vodi nije bilo nikoga!?
U PRVI MAH BILO MI JE čudno što sada stojim na mestu gde sam prethodnom prilikom »vozio« plovak. Ipak, dve-tri probne vožnje pokazale su da plovak lepo ide na novoj liniji i da je dubina tu i nešto veća od one na kojoj sam tu ranije pecao, što je dobro. Činilo mi se da sam sa novom linijom vožnje još bliži matici reke, što pogoduje ribolovu vrsta koje vole veći protok i vodu sa više kiseonika.
Tako sam i bazirao primamu, pa sam zamešao hranu firme Champion Feed za takve uslove. Miks je bio sačinjen od po 1 kg smesa Wonder Heavy i Voorn/Gardon, 0,5 kg Big Fish, te čak 5 kg teške zemlje. Posle dodavanja vode obogatio sam smesu sa manjom količinom (par kafenih kašika) aditiva Champion Feed Rotaugen i onda ubacio 0,5 l zaleđenih mesnih crvića, oko 200 g živih crva i 200 g prezle u boji. Zbog jakog toka formirao sam veoma čvrste kugle (prilikom mešanja primame dodao sam malo više vode nego inače) veličine pomorandže, koje sam plasirao na nekih 25 m od obale i oko pet metara nizvodno od mesta na kom sam stajao.
PRVU RIBU UPECAO SAM POSLE nekoliko zabačaja. Bila je to mala nosara, a iste takve dobijao sam i u narednih nekoliko vožnji. To mi se nije dopalo, pošto na ovom delu Dunava ranijih godina nisam imao tako male ribe, koje nisu preterano zanimljive za pecanje. Dohranio sam zato sa još par kugli hrane i već u prvoj vožnji imao znatno krupniju ribu na štapu. U prvi mah, zbog veoma jakog toka i načina na koji se riba borila, pomislio sam da je mrena, ali bio je to protfiš težak više od 1,5 kg... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 565-)