Verovatno nema iole iskusnijeg ribolovca, ma kojom tehnikom da peca, kom se nije desilo da dan koji je veoma loše počeo završi izuzetnim ulovom, nakon što pređe na manju i lakšu udicu ili varalicu, tanji predvez ili osnovnu strunu, lakšu hranilicu ili džig glavu... Međutim, nikada ne treba gubiti iz vida da su nekada moguće potpuno suprotne situacije, tj. da grublji pribor donese više akcije i puniju čuvarku
Mnogi iskusni ribolovci slažu se da težina udice može biti veoma bitan faktor uspeha u mnogim tehnikama, pa i u fideru. A ona, naravno, zavisi i od veličine udice i od debljine žice od koje je ova napravljena. Ne bih se upuštao u iznošenje pretpostavki o tome kako i koliko težina udice može uticati na lov onih vrsta na koje ne idem ciljano i s kojima imam zanemarljivo malo iskustva (kao što su npr. mrena, skobalj i plotica), ali mislim da mogu da ponešto napišem o njenom uticaju na pecanje deverike i šarana.
TE DVE VRSTE SPADAJU U PRILIČNO »lenje« ribe, nesklone jurenju mamca koji im konstantno »beži« ispred nosa. Zamislite zato situaciju u kojoj lovite deveriku na nekoj velikoj reci jačeg toka, sa predvezom dugim npr. od 80 do 100 cm. Da li znate kako se takav predvez, i, posledično, mamac na udici vezanoj za njegov kraj ponašaju u toj jakoj struji, tj. koliko »lelujaju« i kako riba na to reaguje? Gledao sam neke video-snimke iz Engleske, na kojima ribolovci koji idu na deveriku u tekućoj vodi stavljaju sitne olovne sačme na predvez kako bi njega i mamac učinili statičnijim, pa time i privlačnijim za ribu. Ovo pitanje, naravno, nije interesantno onima koji pecaju na stajaćicama ili na sporotekućoj vodi, ali je svakako od značaja na rekama kao što su Dunav, Sava, Tisa...
A DA O OVOM PITANJU NEŠTO napišem navelo me je jedno zanimljivo iskustvo iz prošle sezone. Pecao sam tom prilikom šarana na svom mestu na Dunavu, na standardni sistem, sa predvezom klasične dužine od oko 50 cm. Udicu Owner Iseama 50045, u veličini 6, mamčio sam zrnom šećerca »štopovanim« jednim zrnom žita. Razlog za korišćenje tako sitne udice bilo je to što su se u tom periodu javljali samo sitni šarani, prosečne težine oko 2 kg (koje žargonski zovemo »trkači«).
To jutro je počelo beskonačnim sitnim pipkanjima i povremenim malo jačim trzajima, ali bez nekog konkretnijeg »zabadanja«. Isprva sam mislio da je to posledica jutarnjih napada sitne bele ribe i da šaran još nije »legao« na hranu, te da možda i »peševi« (glavoči) dosađuju, ali kako su se ta sitna »čupkanja« mamca nastavila i u toku dana, bilo mi je jasno da nešto moram da menjam.
SAD, LOGIKA KAŽE DA JE U SITUACIJI kada riba mrljavi, odnosno uzima mamac na način koji ukazuje da joj je ono što joj nudimo po svoj prilici preveliko, rešenje u upotrebi manje udice. I u 99,9% slučajeva, naročito kada se peca bela riba, verovatno i jeste tako. Ali uvek ostaje taj 0,1% mogućnosti drugačijeg ishoda, ono što ribolov čini večitom misterijom, tj. traganjem za onim »nečim« što će doneti spektakularan ulov umesto nikakvog ili mršavog i što sve nas koji nastojimo da napredujemo tera na kontinuirano istraživanje, eksperimentisanje i učenje... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 565-)