Neodoljivi drveni debeljko

Ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca ma­šta o to­me da na­đe ča­rob­nu for­mu­lu uspe­ha za svo­ju vo­du, tj. ma­mac, me­sto i pre­zen­ta­ci­ju ko­ji će im da­va­ti vi­še tro­fej­nih ulo­va ne­go što dru­gi ostva­ru­ju, ali mno­gi­ma ta že­lja osta­ne ne­is­pu­nje­na. Dvo­ji­ca Kra­gu­jev­ča­na ulo­vi­ma tro­fej­nih so­mo­va na jed­nom od na­ših naj­po­pu­lar­ni­jih aku­mu­la­ci­jo­nih je­ze­ra po­ka­zu­ju da ta po­tra­ga ipak ni­je uza­ludna

Iako ne­ma­mo ve­li­ki va­ra­li­čar­ski staž, moj ko­le­ga Slo­bo­dan Jo­ki­će­vić i ja us­pe­li smo da za to krat­ko vre­me uhva­ti­mo na ve­štač­ke mam­ce dva tro­fej­na so­ma na Gru­žan­skom je­ze­ru, od 82 i 106 kg, o če­mu je Ri­bo­lov pi­sao. A 16. ju­la ove go­di­ne, po iz­u­zet­no to­plom vre­me­nu, do­bi­li smo još jed­nog ka­pi­tal­ca. 

NA VO­DU SMO IZA­ŠLI OKO 9 sa­ti uju­tru, iako je du­vao sna­žan ve­tar i di­zao po­ve­li­ke ta­la­se, te dan u po­čet­ku uop­šte ni­je de­lo­vao obe­ća­va­ju­će. No upr­kos to­me nas dvo­ji­ca smo se ma­lim čam­cem mar­ke Elan, opre­mlje­nim elek­trič­nim mo­to­rom, upu­ti­li na do­bro nam po­zna­tu i obo­ji­ci omi­lje­nu lo­ka­ci­ju, na či­je smo se si­ste­mat­sko pre­tra­ži­va­nje od­mah da­li.

Ve­tar je stao oko po­dne­va i sun­ce je ta­da po­če­lo baš ja­ko da pe­če, ta­ko da nam ni­je bi­lo ni­ma­lo čud­no što osim nas dvo­ji­ce na je­ze­ru, bar u na­šem vi­do­kru­gu, ni­je bi­lo ri­bo­lo­va­ca ne sa­mo u čam­ci­ma ne­go ni na oba­li.

NO NAS TO NI­KA­DA NE po­ko­le­ba, pa ni­je ni ovog pu­ta. Na­sta­vi­li smo sa ri­bo­lo­vom i pr­vo što se de­si­lo, oko 14 č, bi­lo je da 7 cm dug vo­bler Ra­pa­la Fat Rap De­ep Run­ner, u »Fi­re Ti­ger« de­ko­ru, od­mah na­kon što je pre­šao pre­ko ne­ke pre­pre­ke, sta­ne u me­stu, kao da je za­peo za ve­li­ki panj. Ni vr­lo ja­kom kon­trom ni­sam us­peo da ga po­me­rim ni za mi­li­me­tar, a vrh šta­pa mi je ne­ko­li­ko se­kun­di sta­jao u me­stu, ali sam Slo­bo­da­nu od­mah re­kao da sam ube­đen da je va­ra­li­cu uze­la ri­ba, što se od­mah po­tom i po­tvr­di­lo jer se som po­kre­nuo i po­če­la je ve­li­ka bor­ba.

SOM JE U NE­KO­LI­KO SI­LO­VI­TIH be­go­va iz­vla­čio po 50 m stru­ne, a mi smo ga pra­ti­li čam­cem ka­ko bi­smo ga spre­či­li da mi pot­pu­no is­pra­zni špul­nu. Po­sle ne­kog vre­me­na ko­nač­no do­la­zi­mo iz­nad nje­ga, ali on ta­da le­že na dno, sa kog ne uspe­vam da ga po­dig­nem ni uz mak­si­ma­lan na­por, iako imam uti­sak da je ipak ma­nji od ori­ja­ša od 82 kg kog smo uhva­ti­li u pro­le­će. No na mo­je po­ku­ša­je da ga po­me­rim on po­sle pre­da­ha od­go­va­ra no­vim be­gom, u kom uspe­va da pre­se­če ple­te­ni­cu o kao ži­let oštrim školj­ka­ma ob­ra­stao ka­nap pre vi­še go­di­na po­sta­vlje­ne »mar­ker bo­ve«. To sam ose­tio na šta­pu kao »stru­ga­nje« stru­ne; po­sle ne­ko­li­ko se­kun­di ot­por je pre­stao, a stru­na je iz­nad me­sta pu­ca­nja bi­la ošte­će­na na ne­ko­li­ko me­sta. 

OD­MAH SAM JE ZA­ME­NIO, ve­zao za njen kraj mo­no­fil­ni pred­vez i za nje­ga kop­ču na ko­ju sam opet oka­čio Ra­pa­la Fat Rap De­ep Run­ner od 7 cm, ali sa­da u de­ko­ru,,, (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 565-)