Serija ekoloških incidenata raznih razmera pogađa i tekuće i stajaće vode u Srbiji i drugde u Evropi, podsećajući nas na to koliko je priroda ranjiva, a i na to da treba temeljno da preispitamo svoj odnos prema njoj ukoliko želimo da i dalje uživamo u njenim blagodetima
Stara izreka da jedno zlo nikada ne ide samo dobila je ko zna koju potvrdu, posebno bolnu za nas ribolovce, još jednim pomorom ribe, ovog puta u Bačkoj, na akumulacionom jezeru Krivaja (Moravica). Posle dugog perioda velike suše, usled koje je nivo voda širom Srbije bio izuzetno nizak, ponegde toliko da ni proglašenje vanrednog stanja ne bi bila preterana mera, mnoge krajeve zemlje je u poslednjoj dekadi avgusta zahvatilo olujno nevreme, koje je na nemalom broju reka, otvorenih stajaćica i ribnjaka dovelo do nagle i velike promene pritiska, oslobađanja gasova i »prevrtanja« vode, što je na Krivaji (Moravici) za posledicu imalo uginuće velike količine ribe, pre svega osetljivijih vrsta i pogotovo najkrupnijih jedinki, čije su potrebe za kiseonikom najveće.
NARAVNO, OVAJ TRAGIČNI DOGAĐAJ sve je podsetio i na to da je ova akumulacija samo jedna od mnogih u kojima tokom sušnog dela godine, a u periodu kada se akumulirana voda intenzivno koristi za navodnjavanje, nije izvršena odavno neophodna korekcija biološkog minimuma, u skladu sa realnim stanjem. Naime, dubina akumulacija se smanjuje iz godine u godinu zbog kontinuiranog taloženja mulja i njime izazvanog izdizanja dna, pa pre više decenija određeni minimalni vodostaji zapravo znače da vode ima mnogo manje nego što se smatra neophodnim, te bi bilo potrebno ili podizanje biološkog minimuma ili izmuljavanje ako se žele sačuvati biljni i životinjski svet, tj. prirodna ravnoteža. Ribolovački savez Vojvodine je na ovo ukazao resornom pokrajinskom sekretarijatu pre izvesnog vremena i čak izdejstvovao donošenje odluke o obustavljanju navodnjavanja, ali ni to nije pomoglo da »prevrtanje« vode ne dovede do pomora u kom je prema prvim podacima stradalo oko 130 komada tolstolobika (prosečne težine 10 kg), osamdesetak smuđeva (prosečno teških 1 kg), 7 somova (prosek – 10 kg), 6 amura (prosek – 6 kg) i jedna štuka od oko 2,5 kg.
NAŽALOST, ČINI SE DA NISU BEZ osnova pesimistične procene ljudi iz RSV-a da bismo narednih godina ovakve prizore mogli i sve više i češće viđati zahvaljujući tome što se većina svetskih industrijskih velesila ponaša (za šta god se formalno zalagala) kao da klimatske promene ne postoje i, uže gledano, jalovoj politici Evropske unije, čije su vodeće članice poslednjih meseci došle u situaciju da im neke od najvećih reka skoro sasvim presuše ili opadnu do nivoa kakvi vekovima nisu zabeleženi.
A koliko sa opadanjem nivoa raste realna opasnost od pomora i kakve oni posledice mogu imati, vidi se i iz bez preterivanja zastrašujućih fotografija i video-zapisa sa 840 km duge reke Odre... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 566-)