Neophodan uslov za ulov trofejnih riba svih vrsta, pa i štuke, jeste da im mamac ponudimo tamo gde se hrane ili borave. A čak i najiskusniji ribolovci često nemaju tačnu predstavu o tome gde tačno treba da potraže kapitalke
Dok sam nedavno za jedan TV prilog pripremao fotografije štuka koje smo moj sin i ja u minulih 6-7 sezona uhvatili na raznim vodama, uočio sam jednu veoma zanimljivu pravilnost. Naime, prisećajući se okolnosti u kojima je ostvaren svaki od fotografisanih ulova (a koje sve odlično pamtim), primetio sam da smo bukvalno sve krupne jedinke ulovili u dubini! To me je motivisalo da napišem ovaj kratak prilog, čija je glavna namera da manje iskusnim kolegama skrene pažnju na činjenicu da bez obzira na to što smo svi nebrojeno mnogo puta čuli da štuka najviše voli plitke i zatravljene stajaće i sporotekuće vode, te da je skoro svaki iole iskusniji ribolovac tu grabljivicu često i lovio uspešno u plićacima, velike primerke (a na našim »divljim« vodama svaku štuku dugu preko 70 cm možemo smatrati takvom) pre svega treba tražiti na dubokim pozicijama.
PRITOM, NARAVNO, POJAM »duboko mesto« treba shvatiti relativno, jer na nekom jezeru ili reci gde vodeni stub može biti i viši od 10 m ni dubina od tri metra nije naročito velika, ali je zato na nekoj maloj bari ili kanalu sa pretežnom dubinom oko jednog metra već i 1,5 m znatno više od proseka i često dovoljno da privuče krupnu štuku da se smesti baš na takvoj mikrolokaciji ili u njenoj neposrednoj blizini. To, jasno, ne važi za prvu polovinu proleća, kada u plićacima (na kojima se prethodno mrestila štuka) vrstu produžuju babuška, razna bela riba i šaran, pa sve štuke, uključujući i one najkrupnije, ostaju u tim plićacima ili u njihovoj neposrednoj blizini, gde mogu lako i brzo da nadoknade... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 568-)