Nedaleko od Despotovca, na planini Beljanici, ribolovci odskora mogu da se oprobaju u lovu snažnih i borbenih pastrmki na malom jezeru koje se vodom napaja iz jednog od izvorišnih krakova Resave. Još je lepše to što ribe ima dosta, a pecanje nije previše lako, pa se za dobar ulov treba i potruditi
Širom Evrope, a pre svega u Italiji i Nemačkoj, u poslednje dve decenije veliki broj ribolovaca redovno ide na komercijalna jezera različite veličine, na kojima se peca veštački uneta kalifornijska pastrmka. Većina tih stajaćica, pritom, ne funkcioniše po principu »uhvati i pusti« već ribolovac plaćanjem dnevne dozvole stiče pravo da odnese određeni broj uhvaćenih riba, dok one preko te količine najčešće može da otkupi po tržišnoj ceni za konzumnu ribu. Naravno, takve vode se redovno poribljavaju, neretko i svake nedelje, tako da je njihov riblji fond uglavnom vrlo stabilan ili bar uvek toliki da ribolovac za samo nekoliko sati može zadovoljiti strast za pecanjem i unapred biti skoro siguran da će otići kući sa dovoljnom količinom ribe za porodični obrok ili dva.
NA TAKVIM STAJAĆICAMA većina ribolovaca koristi tzv. tele-traut štapove (teleskope po pravilu duge od oko 3,5 do 4,5 m) sa mašinicom i sisteme sa zbirolinom (plastičnim otežanjem izduženog oblika, koje može biti plivajuće, sporotonuće ili brzotonuće), na čijem je kraju mamac – od prirodnih je to najčešće neki od velikih »drvenih« crva koje pastrmka veoma voli, specijalni kupovni aromatizovani valjak (»pasta«) za pastrmku ili kakva glista, dok se od veštačkih upotrebljavaju gumene imitacije pomenutih crva ili drugih organizama kojima se pastrmke hrane, strimeri, male kašike i leptiri, vobleri itd. Zanimljivo je da se mnogi od pomenutih mamaca na udicu kače tako da se pri povlačenju okreću oko svoje ose (zbog čega se između zbirolina i udice neretko montira dvostruka ili čak trostruka vrtilica). Takvo okretanje mamca posebno iritira kalifornijku, koja odlično reaguje i na svaki potencijalni plen koji lagano tone ka dnu.
DRUGI NAČIN PECANJA na ovakvim vodama, sve popularniji poslednjih godina, jeste ultralako varaličarenje veoma savitljivim kratkim štapovima male težine bacanja (najčešće do 6-7 g), koji odlično amortizuju udarce vrlo snažnih i borbenih pastrmki i njihove silovite begove često kombinovane sa atraktivnim skokovima. Naravno, u ovoj varijanti koriste se male mašinice i tanak najlon ili najtanje upredene strune (obično prečnika do oko 0,08 mm, osim na revirima na kojima ima izrazito krupnih riba).
PRVI REVIR NA KOM SE MOŽE pecati na oba goreopisana načina Srbija je dobila pre nekoliko nedelja, kada je Dušan Stojadinović zvani Dule Resavac, profesionalni muzičar, ugostitelj sa velikim međunarodnim iskustvom i pasionirani ribolovac, za goste otvorio jezerce kraj svoje vile Razvigor, malog turističkog objekta koji se nalazi tridesetak kilometara od Despotovca, na planini Beljanici, na nadmorskoj visini od oko 700 m, a kraj jednog od izvorišnih krakova reke Resave i samo nekoliko stotina metara od Vinatovače – jedine prašume u Srbiji.
Ova predivna mala akumulacija sa protočnom vodom duga je nešto više od 70 m, a široka do 25 m i duboka oko 2. U njoj preovlađuju kalifornijske pastrmke, uglavnom teške od oko 500 do 700 g, ali ima i nešto babuške, klena i potočne pastrmke, a Dule planira da već krajem godine ubaci i jedan kontingent većih kalifornijki, od oko 1,5 kg, što će ovu vodu učiniti još atraktivnijom... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 568-)