Lov smuđa veštačkim mamcima u najhladnijem delu godine po pravilu se svodi na što sporije vođenje silikonaca montiranih na džig glave dovoljne težine da ih možemo povlačiti sasvim blizu dna. Međutim, neobično toplo vreme i oscilacije vodostaja učinili su da ove zime i ponašanje riba i načini na koje ih lovimo budu neretko sasvim drugačiji nego inače, o čemu svedoči i ovo iskustvo našeg stalnog saradnika
Nakon što sam kao i dobar deo Beogradskih bucovdžija otvorio sezonu 1. januara tako što smo se svi mi prisutni »upisali« bar sa po jednim smuđem na Savi u blizini ušća, već od 2. januara proveo sam sa porodicom četiri dana na odmoru u Golupcu. Tokom tih dana neki od članova Bucovdžija su se smenjivali, koristeći prelep period sa toplim, uglavnom vedrim, danima bez vetra, ali i dobar rad smuđa. Očekivao sam takav scenario: Dunav je bio mutnjikav i jak, vremenska prognoza bila je idealna, a za četiri vezana dana morao sam barem negde naći smuđa.
PRVOGA DANA, 2. JANUARA, Dunav je nosio previše granja po površini. Lokalne neumorne i nezaustavljive šarandžije su Igora i mene obavestile da je Dunav dan ranije, baš na Novu godinu, naglo nadošao i izvukao granje iz obala. Ne volim zimske nagle promene vodostaja, smatram da umrtvljuju aktivnost smuđa. Uz to, površina vode prekrivena granjem često ometa varaličare da zabacuju baš u tačku gde su naumili i da je vode pod idealnim uglom. Nismo se, međutim, predavali, te smo uporno pretraživali različite terene od same zore, tj. od 6,30. Sve do 8,05 nije bilo udaraca na šedove, a onda je smuđ solidno proradio, udarajući uglavnom u »mikrocugovima«. Protok je još bio veoma jak i menjao se tokom dana, pa smo na našim mestima koristili glave od 14 i 18 grama, prilagođavajući ih trenutnim uslovima. Pecali smo do 14,30 č i obojica ispunili normu sa smuđevima u meri, a bilo je i primeraka znatno ispod nje. Poput svih okolnih ribolovaca, vraćali smo ih, naravno, nepovređene u vodu. Ovde valja još jednom pohvaliti varaličare koji dolaze u Golubac: sve više njih ima pravi sportski pristup ribolovu i drugim ribolovcima.
ZANIMLJIVIJI DEO PRIČE VEZAN je za moj noćni izlazak na kej u gradu. Rešio sam da probam smuđa u periodu od 20,30 do 23 č, jer je veče bilo toplo i bez daška vetra. Prvi sat sam protraćio bacajući šedove na malim glavama, jer su na njih udarali samo nedorasli primerci, i to retko. Rešio sam zato da eksperimentišem budući da sam u samoj obali video sasvim aktivne babuškice. Prešao sam na lov voblerima i za sat i po upecao, sasvim neočekivano, čak osam malih smuđeva, uz koje sam imao bar još dvadesetak udaraca i spadanja! Koncentracija nedoraslih smuđaraka težine do 300 g bila je fascinantna, udarali su bukvalno na svakom mestu na koje sam stao. Jaka struja i prisustvo babuškica saterali su ih u samu obalu, gde ih je bilo neuporedivo više nego dalje na vodi.
MOJA PROGNOZA DA ĆE SMUĐ bolje raditi ako se vodostaj stabilizuje ostvarila se narednog dana, 3. januara. Po divnom sunčanom danu Ćira, Jaća i ja smo od 8,00 do 14,30 č ispunili normu, vraćajući višak smuđeva i u meri i ispod nje u vodu. Ćira je uneo novinu, loveći na tvistere, koji su se pokazali čak i za nijansu efikasniji od šedova. Voda je usporila, pa smo bacali glave od 11 i 14 grama, a kratak trenutak kada je počela da »vrti« iskoristili smo da smuđeve lovimo i u kontrastruji. Ni tog drugog dana nismo ulovili smuđa većeg od 950 g, ali su svi uglavnom bili iz iste generacije. Iskusna tročlana ekipa lokalnih varaličara koji su lovili iz čamca utešila me je priznanjem da su i oni svih ovih dana hvatali primerke iste težine, uz samo jednog smuđa od kilo i po. Događaj dana je bio potpuno neverovatno podnevno kupanje soma od oko 10 kg na mirnoj površini reke i njegov rep koji se lepo protegao po njoj.
Uveče sam opet izašao na kej, sada sa ciljem da promenom voblera (veći mesto manjeg, dubokoronac mesto srednjeronca) i daljim zabacivanjem na vodu konačno i na keju ulovim prosečnog smuđa. Promene, nažalost, nisu dale rezultata. Dalje na vodi smuđ nije udarao, a uz obalu su se opet javljali, čak i na neuporedivo veće voblere, samo sasvim sitni primerci. Reših da pecanje završim čim dođem do broja osam od prethodnog dana, što sam ispunio od 21,00 do 22,15 č.
TREĆEG DANA, 4. JANUARA, vreme se izmenilo. Pred zoru je padala kiša, jutro je bilo vlažno, hladno, maglovito. Srećom, bez vetra. Promena vremena uticala je, očekivano, na aktivnost smuđa, tako da sam... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 576-)