Mnogi pecaroši u Srbiji žale se već decenijama na nedovoljno aktivne ribočuvarske službe, na popustljiv odnos prema ribokradicama, pa i na to da pojedini kontrolori sarađuju sa lopovima. O tome šta se dešava kada slučajevi kršenja zakona o Zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda stignu do suda mnogo se manje priča, čak i u drastičnim slučajevima poput ovog
Zahvaljujući brzom protoku informacija, njihovoj sve većoj dostupnosti i osvojenim građanskim pravima i slobodama, živimo u vremenu u kom možemo jednostavno i brzo štošta saznati, pa i to kako su širom sveta rešena različita pitanja, između ostalog i to kako se javnost i državni organi raznih zemalja odnose prema zaštiti ribljeg fonda i prirode uopšte.
TAKO SU DO MENE poslednjih nedelja potpuno nezavisno jedna od druge doprle dve priče, od kojih je jedna pozitivna, dok je druga potpuno suprotnog karaktera. Ona prva stigla nam je, zahvaljujući medijima, iz Švedske, dok je druga neformalnim kanalima procurila iz Svilajnca. Ta prva kaže da se aktuelni predsednik vlade pomenute skandinavske zemlje našao na udaru kritika opozicije i dela javnosti nakon što se ispostavilo da je kao savetnika prošlog oktobra zaposlio Petra Magnusa Nilsena iako je znao da je ovaj ranije prekršio zakon ilegalno loveći jegulje nedozvoljenim ribolovnim alatima. U svoju odbranu švedski premijer izjavio je da je ponašanje savetnika bilo glupo, ali da to ne znači da on nije bio odgovarajuća osoba za posao za koji je angažovan, a sam savetnik se javno izvinio za svoje »nedolično ponašanje«. Opoziciona stranska Socijaldemokratija pozvala je Nilsena da podnese ostavku na funkciju savetnika, dok je jedan od funkcionera te partije izjavio za švedsku televiziju da je neprihvatljivo da savetnik premijera laže policiju u vezi s »ozbiljnim zločinom« koji je počinio. Socijaldemokratija je zatražila više informacija o zapošljavanju pomenutog službenika, uključujući i one o bezbednosnoj proveri koju je morao proći da bi takav posao dobio. Iz onoga što je objavljeno u medijima može se zaključiti i da će biti formirana posebna državna komisija koja će narednih meseci analizirati ovaj slučaj.
NAŽALOST, SVILAJNAC NIJE U Švedskoj, niti u nekoj državi sličnog nivoa uređenosti i svesti o važnosti zaštite prirodnih resursa, pa se valjda zato moglo desiti da pre nešto više od mesec dana u tamošnjem odeljenju prekršajnog suda u Jagodini u ime naroda bude doneta presuda kojom se osumnjičeno lice oslobađa odgovornosti za kršenje člana 22, stav 1, tačka 12 Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kojim je propisano da onaj ko nije privredni ribar niti se bavi naučnoistraživačkim radom ne sme na ribolovnoj vodi, te u objektima i vozilima u njenoj neposrednoj blizini, imati alate i sredstva za privredni ribolov i elektroribolov. Pritom je konstatovano da su u vikendici (tj. u njenom pomoćnom objektu) na obali Velike Morave, koja je u vlasništvu osumnjičenog, prilikom pretresa obavljenog na osnovu uredno izdatog naloga, policijski službenici u prisustvu ribočuvara zaposlenih kod korisnika ribarskog područja »Velika Morava 1« pronašli 10 mreža, dva pretvarača za struju sa 12 na 220 V, meredov sa kablom i pretvaračem, strujne kablove od kojih jedan sa olovnim otežanjem, čamac, motor itd. Osim što je podnosilac tužbe (firma Balkan Eco Team, koja gazduje gorepomenutim područjem) presudom obavezan da plati sve troškove sprovedenog sudskog postupka, naloženo mu je da sve oduzete predmete, uključujući i mreže, pretvarače za struju i meredov sa strujnim kablom vrati vlasniku, sa obrazloženjem da, citiram: »... u konkretnom slučaju nije moglo na nesumnjiv način biti utvrđeno da su predmetni objekti... nalaze na ribolovnom području, odnosno u njegovoj neposrednoj blizini, odnosno nije se moglo precizno utvrditi udaljenost istih od ribolovne vode, a što je bitan element prekršaja koji su okrivljenom stavljeni na teret, te po oceni ovog suda u radnjama okrivljenog kako su one opisane u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka ne stiču se bitni elementi prekršaja koji su okrivljenom stavljeni na teret...«. Da ne bude ni najmanjeg nesporazuma, u obrazloženju koje pomenutoj presudi prethodi, a koju potpisnik ovog teksta ima u celini, sporni nisu bili kilometri; sudija je konstatovao da je okrivljeni rekao da je šupa u kojoj su nedozvoljena sredstva pronađena udaljena od vode 15-20 metara, dok je jedan od ribočuvara izjavio da su vikendica i pomoćni objekti na 5 do 10 metara od vode.
OSTAVLJAM VAMA, DRAGI ČITAOCI, da sami procenite opravdanost odluke da se optužba za posedovanje sredstava krivolova odbaci i da se mreže i uređaji za lov ribe strujom – zato što nije BILO MOGUĆE (?!) precizno utvrditi da li su se nalazili na 5 ili 20 metara od ribolovne vode – vrate licu koje ni po jednom osnovu ne bi smelo da ih koristi... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 577-)