Plovci se prave u ogromnom dijapazonu oblika, nosivosti i svih drugih karakteristika bitnih za njihovu upotrebljivost u raznim situacijama. Za izradu nekih modela u kućnim uslovima potrebni su veliko znanje i teško dostupni materijali, ali odlične i izuzetno trajne plovke uz malo truda svako može napraviti od materijala kog ima praktično svuda oko nas
Moja priča sa plovcima vegler tipa napravljenim od trske počela je pre desetak godina. Tragajući za plovkom koji bi u potpunosti zadovoljio moje potrebe, slučajno sam otkrio kako ih odvajkada prave majstori ribolova u Velikoj Britaniji. Nakon toga sam krenuo u detaljniju potragu i brzo pronašao ono što mi je bilo potrebno – pisana i video uputstva o svim fazama izrade, od izbora materijala pa nadalje, čime je počela magija koja traje čitavu deceniju i koja za mene predstavlja pravi hobi unutar hobija. Na molbu urednika Ribolova, delim ovde sa vama osnovne informacije, sa željom da i druge kolege podstaknem da se oprobaju u pravljenju ovakvih plovaka, koji nisu samo atraktivnog starinskog izgleda već su izuzetno funkcionalni i trajni, a donose i zadovoljstvo pecanja i ulova na svojih ruku delo, koje se nikakvim novcem ne može kupiti.
TRSKA JE VEOMA ZAHVALAN materijal, a uz to izuzetno lako dostupan, budući da je ima uz svaku baru i kanal, tako da osnovni deo plovka možemo naći u prirodi, i to potpuno besplatno. Trska se od davnina koristi za izradu plovaka, a baš u tome što predstavlja iskonsku sponu između lovca i lovine i što se na isti način koristi vekovima za mene i leži najveća magija upotrebe od nje napravljenih plovaka.
Veglere načinjene od trske koristim na stajaćicama (tj. na barama, dunavcima, jezerima i kanalima), za lov babuške, šarana i svih vrsta bele ribe koje takve vode nastanjuju. Ako ih pravimo pažljivo i svakoj fazi izrade pristupimo kako treba (ne »fušerišući«), izuzetno su izdržljivi i mogu trajati neobično dugo čak i uz intenzivnu upotrebu.
ZA POČETAK JE POTREBNO pripremiti telo plovaka, od čije dužine i debljine zavisi nosivost, a ona je ključni element pri izboru veglera za konkretnu vodu i mamac. Zatim sledi izrada antenica od laganog drveta i njihovo bojenje. Ja ih pravim tako da budu višebojne, što mnogo pomaže pri uočavanju trzaja (bilo da riba plovak potapa ili izdiže). Koliko ćemo ovakav plovak opteretiti, tj. koliki ćemo deo ostaviti da viri iz vode, zavisi od više faktora – doba godine, aktivnosti ribe, njene veličine, vremenskih prilika (da li ima vetra ili ne), na koji mamac pecamo itd. O tome se mogu pisati knjige, a iskusni plovkaroši koji koriste ovakve plovke uživaju u istraživanju, tj. u iznalaženju optimalnog opterećenja, koje će učiniti da plovak savršeno reaguje, tj. da bude jasno uočljiv i da drži sistem tamo gde želimo a da istovremeno pokazuje i najslabije trzaje.
SLEDEĆA OPERACIJA JE PRAVLJENJE žičane »omče« za donji kraj plovka, koja služi za montiranje veglera na sistem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 580-)