Period visokih vodostaja na rekama, koji se često poklapa sa »buđenjem« babuške iz zimskog sna, mnogi pecaroši koriste za odlazak na kanale i razne manje stajaćice. Na takvim vodama sada se neretko lovi na malim daljinama, uz trsku i drugo rastinje koje »baba« koristi kao zaklon, a u kom će se i sama uskoro pariti. U takvim uslovima može se veoma lepo pecati bez velikog napora, ako se pripremimo na pravi način
Kako sam deo godišnjeg odmora proveo u rodnom Mladenovcu, nisam propustio priliku da malo i pecam. U nekoliko navrata išao sam na jezero Markovac, a za poslednji izlazak, nakon drastičnog pogoršanja vremena početkom aprila i neočekivanih snežnih padavina, odabrao sam prvi malo lepši dan i komercijalni revir »Peca ribnjak«.
Procenio sam da nema potrebe da se tamo zaputim previše rano, dobro sam se naspavao i polako pripremio pribor, pa sam na vodu došao oko 10 č. Od momenta kada sam stigao u kompleks pa do početka pecanja nije prošlo mnogo jer je revir tako uređen da se do svake pozicije može doći kolima. To je posebno bitno šarandžijama i takmičarima u fideru, koji nose mnogo opreme, ali ni rekreativcima ne smeta, jer je praktično iz više razloga, a pre svega zato što nam štedi vreme, koje za sve nas najbrže teče od časa kada ugledamo vodu pa dok ne zabacimo.
OPREDELIO SAM SE ZA poziciju broj 1, brzo se raspakovao i dao na pripremu primame. Znajući da je voda još uvek bezmalo zimski hladna, opredelio sam se za klasičnu i jednostavnu »zimsku« smesu – jednu kesu brašnaste hrane Van den Eynde Turbo Black sam pomešao sa po tri šake teške i lake zemlje (što je česta praksa kada se peca na stajaćim vodama a potrebno je primamu malo razblažiti i pritom istovremeno otežati, ali i učiniti takvom da se na mestu njenog pada stvara »oblak« koji će privlačiti ribu – što se postiže lakom zemljom). U tu smesu sam potom dodao keks u boji, fuj larve (koje su ostale mojim kolegama iz Energo tima nakon jednog nedavnog takmičenja), te manju količinu belih i crvenih mesnih crva.
ZATIM SAM PRISTUPIO sondiranju dna. Kako sam unapred rešio da pecam laganim piker štapom, dužine 2,7 m, nisam mogao da lovim na većoj daljini, tj. »na sajli«, što mi je preporučio prijatelj Peca (vlasnik jezera), već sam odlučio da mamce plasiram na daljinu od 12 m i na oko metar od priobalne trske, gde je dubina bila između 70 i 100 cm, a sondiranjem pomoću »piker« olova vezanog na kraj strune pronašao sam tvrdo dno.
Naravno, na toj maloj daljini mogao sam bez problema da piker štapom obavim i početno hranjenje, za koje sam koristio u tu svrhu napravljenu hranilicu AS veličine XL.
SISTEM SAM NAPRAVIO tako što sam na osnovni najlon debljine 0,20 mm postavio AS-ovu fider kopču, za koju sam kasnije kačio kaveznu hranlicu istog proizvođača, sa otežanjem od 20 g; ispod kopče sam navukao stoper i zatim upreo završni deo najlona u dužini od oko 10 cm, dok sam udice Gamakatsu 1310 R, veličina 16 i 18, unapred pripremio za ovo pecanje, i to na 50-60 cm dugim predvezima od najlona Trabucco XPS, debljine 0,12 mm.
NAKON PRVOG ZABAČAJA dva pinkija, koja sam na udicu okačio probadajući ih za kraj tela, bila su isisana a da nisam primetio udarac vredan kontriranja, pa sam stavio dva nova, i to zakačena po sredini, što se pokazalo kao dobar potez jer mi je samo nekoliko trenutaka nakon zabačaja osetljivi vrh štapa lepo zaigrao a na udici se našla za mene neočekivana riba)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 582-)