Davno su prošla vremena kada je babuška smatrana ribljim korovom kog ima toliko da je od njega, kada je pri apetitu, često maltene nemoguće upecati drugu ribu. Istina, još ima voda u kojima je ona prilično brojna, ali ni na njima ne uspevaju svi da u kontinuitetu love krupne primerke. Evo kako to radi čovek koji svake godine u ovom periodu svakodnevno ide na omiljene bare
Moja ribolovačka sezona skoro svakog proleća počinje sredinom aprila. Od tada pa narednih 5-6 nedelja, tj. sve do početka juna i prestanka lovostaja na skobalja, klena i drugu belu ribu, najviše vremena provedem pecajući krupne babuške na barama u okolini Leskovca. To pecanje nije previše komplikovano niti zahtevno kad je reč o priboru, mamcima i primami, a može biti i vrlo zanimljivo i produktivno, ali da bismo imali realne šanse za veći uspeh potrebno je da redovno izlazimo na vodu, disciplinovano prihranjujemo i budemo sve vreme koncentrisani kako bismo mogli na vreme da reagujemo.
BABUŠKA SE U OVOM PERIODU priprema za mrest i grupiše u plićim delovima bara, gde temperatura vode brzo počne da raste i razni oblici života da bujaju čim se dani malo produže a sunce počne jače da greje. Krene tu tada da izbija i vodena vegetacija, a aktiviraju se i insekti i razni sitni vodeni organizmi, pa riba lako dolazi do hrane, koja joj sve više treba što joj je metabolizam brži (usled zagrevanja vode i približavanja vremena parenja).
Jajinska bara jedna je od stajaćica u okolini Leskovca u kojima ima i veoma velikih babuški, zahvaljujući pre svega tome što ne uspeva da ih upeca baš svako kome to padne na pamet. Mesta na kojima ja lovim ovu ribu i na kojima sam i ovog proleća već proveo dosta vremena su skoro sasvim zatravljena, sa malim rupama u gustom vodenom rastinju, u koje treba precizno baciti prihranu, ali potom i precizno plasirati sisteme kako bi mamci na našim udicama bili ribi uočljivi i lako dostupni.
KROZ VIŠEGODIŠNJU PRAKSU došao sam do najboljeg pristupa za takvu situaciju, pa radi što preciznijeg zabacivanja i dobre kontrole uhvaćene ribe pecam sa dva dugačka i uz to jaka štapa – bolonjezom od 6 m i »petljašem« (teleskopom bez vođica) od 7 m. Osnovni najlon na oba štapa mi je prečnika 0,18 mm, dok su predvezi debljine 0,14 mm, a udice veličine od 8 do 12 (zavisno od modela). Plovci su vegler tipa, sa kačenjem u jednoj tački, i klizeći, kako bih mogao što lakše da ubacim sistem i u male rupe u travi, što sa fiksnim plovkom nikako ne bi bilo moguće, budući da je dubina na mestima na kojima pecam preko metra, pa je toliko i rastojanje od plovka do udice.
ZA MAMAC U OVOM PERIODU koristim isključivo kukuruz... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 584-)