Kada postoji realna mogućnost da se na udici nađe riba koja je i teža i višestruko snažnija od ribolovca, nema prostora za kompromis po pitanju izbora ma kog dela sistema, jer sve što je između nas i našeg protivnika mora biti maksimalno kvalitetno, jako, pouzdano i dobro usklađeno
Nakon što smo u prvom delu ovog teksta, objavljenog u prošlom broju, dali osnovne napomene o poželjnim karakteristikama štapa, mašinice i osnovne strune za lov soma, ovoga puta pozabavićemo se ostalim elementima pribora koji se tokom ribolova, pa i borbe, nalaze između nas i najveće evropske slatkovodne ribe, i to, žargonski rečeno, »u poslednjem metru«. To su predvez, kopča, varalice, udice i alkice na kojima one (a nekada i cela varalica) vise.
PREDVEZ JE U VARALIČARENJU SOMA apsolutno neophodan otkako je kao osnovna struna u upotrebi pletenica (najlon se u te svrhe eventualno koristi samo za lov na vuču, tj. troling). Najvažnija funkcija predveza, dakako, jeste da zaštiti glavnu strunu od oštećenja, do kojih može doći bilo pri kontaktu sa somovim sitnim ali kao šmirgla oštrim zubićima (»četkom«), bilo u susretu sa kamenjem, panjevima, granjem, školjkama itd. (kako u fazi zamaranja, tako i pre toga, tokom ribolova). Jasno je, dakle, da je pre svega važno da predvez bude otporan na krzanje i dovoljno velike nosivosti. Obe karakteristike imaju i debeli fluorokarbon ali i mnogi najloni, od kojih većina iskusnih somaroša bira one malo kruće, budući da takvi odolevaju abraziji bolje od mekanih, a na rad velikih varalica jake vibracije (kakve se za »brku« najčešće koriste) nešto veća krutost predveza po pravilu nema iole bitniji uticaj. Odlika fluorokarbona je i da tone nešto brže od najlona i da je za ribu praktično nevidljiv u vodi, ali prva od te dve osobine je od malog značaja kada se upotrebljavaju teške varalice, dok je druga (nevidljivost) po mišljenju ogromne većine specijalista za soma apsolutno nevažna, budući da se on u lovu zanemarljivo malo oslanja na vid. Uzgred, postoje u prodaji i razni na krzanje otporni predvezi za lov soma napravljeni od specijalnih upredenih struna (obično ojačani kevlarom ili nekim sličnim materijalom), koje su mekše od monofila pa omogućavaju da se mamac prirodno ponaša, ali njih uglavnom koriste dubinkaši i plovkaroši, dok ih varaličari praktično potpuno ignorišu.
Za ciljani lov krupnog soma koriste se monofilni predvezi debljine od oko 0,7 mm naviše (čak i do 1,2 mm). Manje iskusnim kolegama napominjem da treba da imaju u vidu da tako debelu jednonitnu strunu nije lako ni spojiti sa osnovnom (pletenicom) ni vezati za njen kraj kopču (odnosno vrtilicu) jer monofil tog prečnika nije pogodan za sve čvorove, a dodatni problem nastaje ako koristimo fluorokarbon, koji loše podnosi mnoge čvorove, tj. ima tendenciju da »sam sebe iseče«. Čvorovima za fluorokarbon i za spajanje debelih struna... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 587-)