Sve brži tempo života i hronična oskudica vremena većinu ribolovaca sprečava da se posvete pripremi pozicija na kojima nameravaju da pecaju. A oni koji ne odustaju od takvog »staromodnog« pristupa često nas svojim ulovima podsete koliko on može biti efikasan
Ne mogu sa sigurnošću da kažem kada sam mesta na kojima ću pecati počeo da prihranjujem i po nekoliko dana zaredom pre ribolova, ali znam da je to u svakom slučaju bilo veoma davno. A sada kada sam već duboko zašao u petu deceniju jasno mi je da sam sebe nekako najviše pronašao baš u takvom načinu pecanja.
MOŽDA BI SE MOGLO REĆI DA JE TO počelo još u detinjstvu, na mojoj reci Dičini, prihranjivanjem mesta kuvanom pšenicom, kako bih privukao skobalje, po recepturi Bratislava Kodalovića, iz njegove davno objavljene knjige Skobalj. Sledila su besomučna prihranjivanja mladim kukuruzom na Zapadnoj Moravi kod Mojsinja i ko zna gde sve još, ali je u ovakvom pristupu ribolovu na mene presudni uticaj ipak imao jedan tekst objavljen pre petnaestak godina u novinama koje upravo čitate, a čiji je autor Nenad Neša Kostadinović, u ribolovačkim krugovima pre svega poznat kao jedan od pionira fider ribolova kod nas, a zapravo svestrani ribolovac, koji se formirao kao majstor kroz godine i decenije plovkarenja na razne načine i na raznim vodama. Bila je to reportaža sa jednog od makiških kanala, gde je Neša mesto pecanja prvo odabrao, zatim očistio, pa prihranjivanjem pripremao nekoliko dana, da bi tek posle svega toga konačno pecao. Rezultat, naravno, nije izostao, a slika tog meredova sa raznim prelepim ciprinidnim kanalskim ribama krunisanim šarančetom još uvek me prati i sve ove godine me inspiriše i tera neprestano na nove izazove.
A IZAZOVA JE ZAISTA BILO MNOGO, naročito u poslednjih dvadesetak godina, koliko obilazim terene Pančevačkog rita i južnog Srema. Vodila me je ta taktika, kao što napisah gore, od moje Dičine, pa preko Zapadne Morave, Galovice, Opovačkog dunavca i Sibnice sve tamo do dalekog kanala Šampanj – Burgonj, u severoistočnom delu Francuske. Ne mogu reći da je uvek bilo dobrih rezultata, jer bi se moji pokušaji često izjalovili – nekad usled vremenskih prilika, nekada zbog neispravnog automobila, nekada iz nekog drugog razloga, ali kad god bih izašao na vodu, davao bih sve od sebe, često i sa iracionalnom upornošću, u nastojanju da mi se pre polaska kući u meredovu nađu neka kao dukat žuta babuška ili šaran.
Na moju veliku žalost, kroz tolike godine doživeo sam i mnogo razočaranja, od kojih su dva posebno velika – kanal Galovica, koji sam prozvao »Ljubav na prvi zabačaj«, praktično je potpuno mrtav, dok je riblji fond Opovačkog dunavca totalno osiromašen; pritom ja iz te dve vode nikada bukvalno nijednu ribu nisam odneo.
ALI KAKO NAS OVA NAŠA PASIJA BEZ PRESTANKA tera na nove pokušaje, ja se ne dam i još uvek se nadam, pa sam tako i ovih dana opet radio sve gorepomenuto na nekim vodama meni dragim i odavno znanim. U ovo doba godine stajaćice južnog Srema, Pančevačkog rita i svih drugih ravničarskih predela uveliko liče na livade jer je vegetacija u njima na svom vrhuncu, tako da je čišćenje mesta apsolutno neophodno.
Pojedine od tih voda umeju da budu veoma ćudljive, pa iziskuju upornost da bi se mogli očekivati bilo kakvi rezultati. Takav je i jedan kanal na kome sam nedavno pecao, a na kome je prethodnih godina situacija bila blago rečeno žalosna (mada to što sam loše prolazio možda mogu pripisati i sticaju raznih nesrećnih okolnosti, dolascima u pogrešno vreme ili nečemu trećem), ali ovoga puta stigla je nagrada za sve.
MESTO KOJE SAM PRVO OČISTIO OD vodenog bilja prihranjivao sam nekoliko dana pre prvog pecanja, i to isključivo starim kuvanim kukuruzom, a za mamac sam poneo sve što mi je palo na pamet jer sam se odavno uverio da ne znači uvek da će riba uzimati na udici samo ono čime smo je hranili, pa čak ni da će to uzimati najbolje.
Na vodu sam došao oko 17 č, a prva riba javila se praktično odmah, tj. minut nakon što sam zabacio, i to je bio uvod u jedno izuzetno popodnevno pecanje, sa mnogo akcije i odličnim ulovom na kraju, ostvarenim na... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 588-)