Bolje od kukuruza!?

Je­dan od naj­u­spe­šni­jih ša­ran­dži­ja u do­njem to­ku Ta­mi­ša pri­me­nju­je ori­gi­na­lan i vr­lo eko­no­mi­čan pri­stup, ko­ji mu omo­gu­ća­va da uz mi­ni­mal­nu ko­li­či­nu pri­ma­me br­zo pri­vu­če ša­ra­na na svo­je me­sto i uhva­ti ga na uvek isti ma­mac

Ti­grov orah je bilj­ka iz po­ro­di­ce ša­ša, ras­pro­stra­nje­na ši­rom sve­ta pa i u ju­žnoj Evro­pi (pre sve­ga Špa­ni­ji i Por­tu­ga­li­ji). Nje­gov plod bo­bi­ča­stog ob­li­ka naj­vi­še pod­se­ća na le­šnik, kom je sli­čan i po uku­su, ali je znat­no sla­đi, a u ljud­skoj is­hra­ni naj­vi­še se ko­ri­sti za pra­vlje­nje po­sla­sti­ca, dok se u ri­bo­lo­vu po­ka­zao sjaj­no kao ma­mac i pri­ma­ma za ša­ra­na.

U po­sled­njih pet go­di­na ša­ra­na na di­vljim vo­da­ma pe­cam is­klju­či­vo na ti­grov orah, bu­du­ći da se po­ka­zao kao ne­nad­ma­šan ma­mac, ko­ji će ša­ran oba­ve­zno uze­ti čak i ako na­đe sa­mo jed­no zr­no na ve­li­kom »te­pi­hu« od ku­ku­ru­za, jer ga ne­što u mi­ri­su i uku­su ovog plo­da neo­do­lji­vo pri­vla­či. OT­KA­KO LO­VIM NA TI­GROV ORAH SPA­SAO sam se te­glje­nja dža­ko­va su­vog ku­ku­ru­za i kan­ti s ku­va­nim ku­ku­ru­zom, obil­nog vi­še­dnev­nog hra­nje­nja me­sta i sve­ga što uz to ide. Na­i­me, za dve no­ći i je­dan dan, na ko­li­ko obič­no idem na vo­du ka­da pe­cam ša­ra­na, za pri­ma­mu no­sim, ve­ro­va­li ili ne, ukup­no ki­lo­gram una­pred sku­va­nog i pri­pre­mlje­nog ti­gro­vog ora­ha, a pre po­čet­ka pe­ca­nja na me­sto ko­je mi do­bro de­lu­je (jer ima po­to­plje­nog gra­nja, de­ba­la, pa­nje­va i slič­nog kr­ša, ko­ji ša­ran vo­li) ba­cim sto­ti­nak gra­ma, što je če­sto do­volj­no da već za ko­ji sat do­ne­se uda­rac ša­ra­na i ulov.

ZA SPRE­MA­NJE ZA MA­MAC I HRA­NU osim si­ro­vog ti­gro­vog ora­ha, ko­ji se u ve­ćim ko­li­či­na­ma po pra­vi­lu pro­da­je u ju­ta­nim dža­ko­vi­ma, po­tre­ban nam je još sa­mo še­ćer, i to onaj od tr­ske, jer obi­čan be­li še­ćer od še­ćer­ne re­pe uči­ni ti­grov orah gor­kim.

Ja od­jed­nom ku­vam ko­li­či­nu do­volj­nu za 4-5 iz­la­za­ka od oko 36 sa­ti (dve no­ći i dan). Naj­pre stan­dard­nu »ju­pol­ku« (kan­tu od po­lu­di­sper­zi­je) ot­pri­li­ke do tre­ći­ne za­pre­mi­ne na­pu­nim su­vim ti­gro­vim ora­hom, ko­ji pr­vo is­pe­rem u naj­ma­nje če­ti­ri vo­de, a on­da pro­ce­dim i vra­tim u kan­tu, pa do­li­jem či­stu vo­du, ta­ko da bu­de oko 10 cm pre­ko ora­ha. Ta­da uspem 300 g še­će­ra od tr­ske i sve do­bro pro­me­šam, te osta­vim da u kan­ti od­sto­ji 24 ča­sa, što je do­volj­no da ti­grov orah upi­je prak­tič­no svu onu vo­du ko­ja ga je pre­kri­va­la.

PO IS­TE­KU 24 ČA­SA SI­PAM TI­GROV orah u sud u kom ću ga ku­va­ti (ja ko­ri­stim ko­tlić), do­li­jem vo­de (ot­pri­li­ke ono­li­ko ko­li­ko je orah upio) i ku­vam na ja­čoj va­tri dok vo­da ne pro­vri, a on­da sma­njim va­tru i osta­vim da la­ga­no klju­ča oko je­dan sat. Po za­vr­šet­ku ku­va­nja, još uvek vreo sa­dr­žaj ko­tli­ća pre­spem u kan­tu i sta­vim po­klo­pac, pa sve osta­vim da od­sto­ji 2-3 da­na (a ne­kad i vi­še, za­vi­sno od spolj­ne tem­pe­ra­tu­re), od­no­sno ono­li­ko ko­li­ko je po­treb­no da se pre­o­sta­la teč­nost zgu­sne to­li­ko da kad pro­vu­če­mo ša­ku iz­me­đu zr­na pra­vi »sli­nu«, ko­ja se raz­vla­či iz­me­đu pr­sti­ju.

Po­tom va­lja uze­ti još jed­nu kan­tu, pro­ce­di­ti ku­va­na zr­na ta­ko da ih odvo­ji­mo od »sli­ne«, te u jed­nu te­glu odvo­ji­ti zr­na ko­ja će­mo ko­ri­sti­ti kao ma­mac – za to se bi­ra­ju sve­tli­ja zr­na pra­vil­nog ob­li­ka, pri če­mu ne­ki vi­še vo­le ma­lo sit­ni­ja, a ja krup­na (iz raz­log ko­ji ću ob­ja­sni­ti pri kra­ju tek­sta), U te­glu do­li­je­mo deo »sli­ne«, do­bro je za­tvo­ri­mo i ču­va­mo u fri­ži­de­ru, a osta­la zr­na upa­ku­je­mo u naj­lon ke­se (po ki­lo­gram u sva­ku) i uba­ci­mo u za­mr­zi­vač, u kom će­mo ih dr­ža­ti do upo­tre­be za pri­hra­nu (tj. do po­la­ska na pe­ca­nje).

PRE­O­STA­LA 2-3 L »SLI­NE« RI­BO­LOV­CI KO­JI pe­ca­ju fi­der teh­ni­kom mo­gu sa­ču­va­ti u fri­ži­de­ru i ume­sto obič­ne vo­de ko­ri­sti­ti za vla­že­nje pri­ma­me, što se na­ro­či­to... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 614-)