Većina znalaca slaže se da je mrena srazmerno veličini ubedljivo najjača riba naših voda. Telesnom građom i prehrambenim navikama predodređena za život u najbržim delovima reka, iz kojih ju je veoma teško izvući, ona je izuzetno atraktivan protivnik, a puna sezona lova na nju počinje upravo sada
Od sredine proleća pa nadalje mrena se intenzivno hrani, jer u to vreme počinje njena velika seoba radi mresta. Olistala vrba je najbolji prirodni pokazatelj da je migracija u toku. Kad su vremenski uslovi uobičajeni, na većini tekućica našeg podneblja sam mrest te vrste počinje krajem maja i završava se sredinom juna, a njegov najpouzdaniji znak u biljnom svetu jeste cvetanje bagrema.
Mrena se na prirodne mamce može loviti na više načina, ali oni nisu jednako efikasni u svim uslovima. Primera radi, ne može se uspešno pecati na plovak kad je voda mutna i u porastu, a nema dobrog ulova dubincima (ni na fider niti primenom klasične tehnike) kad je vodostaj nizak, a voda bistra.
Osim septembarskog cuga, onaj koji počinje ovih dana najbolji je za lov mrene na većini tekućica crnomorskog sliva koje ovaj borbeni ciprinid nastanjuje. Sada mrenu treba tražiti na plićim prelivima sa nešto sporijim tokom. Kad je voda izrazitije bistra, a vodostaj normalan, najefikasnija je vožnja plovka, preciznije – tehnika tzv. dvostrukog kočenja, koja će biti objašnjena dalje u tekstu. Ako je voda manje prozirna ili čak mutna, bolje je pecati na »patent« (tzv. engleskim sistemom, o kom će takođe kasnije biti reči) ili na »čekanje« (klasičnim dubincem).
PECANJE NA PLOVAK tzv. dvostrukom opstrukcijom većina znalaca smatra najefikasnijim načinom lova mrene, naročito u periodima njene izražene aktivnosti, kada se hrani gotovo preko celog dana. Kod ovog metoda treba obratiti posebnu pažnju na montažu sistema. Olovna sačma postavlja se na dva mesta – ispod samog plovka i tik iznad predveza. Za ovakvo pecanje se na rekama poput Južne Morave, Nišave i sl. koristi plovak za bržu tekuću vodu (zdepastog tela), najmanje nosivosti 5 g (a po potrebi i više), sa kojim se može uspešno loviti i u jakim brzacima. Njemu ne smeta ni neravnomerna dubina, usled koje se na plićim mestima zbog »dvostruke kočnice« na struni formira »stomak«, koji bez zapinjanja lako »jaše« preko stena i drugih podvodnih prepreka, dok se mamac uvek kreće sporije od rečne matice.
Dvostrukim kočenjem na plovak pecamo tako što namamčenu udicu zabacujemo nekoliko metara uzvodno od zone u koju smo plasirali primamu, pa odmah na brzinu sakupljamo višak najlona kako bi vrh štapa i plovak bili u neposrednom kontaktu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 403-)