U ribolovu često dobro prođemo pecajući na način koji smatramo najboljim za određenu vrstu, mesto i doba godine. Ali, nije retkost ni da promena uobičajenog pristupa, nekad mala, a nekada i drastična, donese iznenađujuće dobar ulov. U to se poslednjih nedelja uverio i naš svestrani saradnik iz Niša
Svi iole iskusniji ribolovci znaju mnoštvo pravila za uspešan lov raznih vrsta riba i uglavnom ih se pridržavaju, a kada rezultat bude slabiji od očekivanog, razloge nalaze u raznim nepovoljnim okolnostima. Međutim, znatno češće nego što se nama čini možemo lepo proći eksperimentišući, tj. iskoračujući iz okvira konvencionalnog postupanja. U to sam se uverio više puta tokom ove zime, veoma lepo loveći skobalja tokom kratkih izlazaka (od po dva-tri sata), pa sam rešio da to skorašnje iskustvo podelim sa vama.
PECANJE NA ISTOM MESTU ILI ŠETANJE? Fider ribolov zahteva štošta dodatne opreme – stolicu, držače, razni sitan pribor, kofu ili posudu sa prihranom, meredov, čuvarku itd. Potrebno je dosta vremena da se raspakujemo i otpočnemo sa ribolovom, ali je još teže sve to zapakovati i odneti do auta (bez kog malo ko ide na ovakvo pecanje), pa mnogi fideraši ni ne pomišljaju na pomeranje sa jednom odabrane pozicije, već je uporno hrane, eventualno pri tom menjajući dužinu predveza, veličinu udice i mamac, u nadi da će riba kad-tad da proradi. Ja sam se tokom zime opredelio za drugačiji pristup – nosio sam minimum opreme, pa mi selidba sa jednog potesa (na kome se riba nije javljala) na drugi nije predstavljala nikakav problem, a to šetanje i traženje izdašnijih mesta se isplatilo, te vam preporučujem da se u njemu oprobate.
VEĆA ILI MANJA UDICA? Sitnija udica je u ogromnoj većini slučajeva bolji izbor od veće, jer je riba teže primeti i oseti dok uzima mamac, pa su manje šanse da ga ispljune. U poslednja dva meseca uglavnom sam koristio manje udice (br. 16), na koje sam kačio po dva-tri crvića, ali sam u pojedinim danima imao dosta spadanja. Njih sam gotovo sasvim eliminisao prelazeći na udice No. 14 ili čak 12, na koje sam nizao i po pet-šest crvića i tako lovio osetno krupnije moravske skobalje nego na manji mamac i manju udicu.
DEBLJI ILI TANJI NAJLON? I tanji najlon ima značajnu prednost nad debljim u tome što ga riba teže primeti, ali ne treba preterivati u finoći, jer monofil malog prečnika, čak i kada je kvalitetan, ne može uvek da izdrži udare krupne ribe, bez obzira na to što osetljivi vrh fider štapa pomaže ribolovcu amortizujući trzaje. Nakon što su mi lepe mrene (koje sam prepoznao po karakterističnom otporu koji pružaju tokom zamaranja) u nekoliko navrata pokidale predvez od 0,12 m, prešao sam na deblji, promera 0,16 mm... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 421-)