Sve više beogradskih plovkaroša ne prekida sezonu ni u najhladnijem delu godine. Takvi upravo tada često izlaze na Savu uzvodno od grada, da bi se na terenima između Makiša i Obrenovca nadmudrivali sa skobaljem. Evo kako »nosonju« bolonjezom tu lovi naš vrsni takmičar i bivši juniorski prvak sveta.
Kao i svake godine, pred kraj zime Sava počne da raste zbog topljenja snega i padavina u gornjem toku. Tada se skobalj malo-pomalo povlači sa mesta na kojima smo ga prethodnih meseci uspešno pecali, pa nam ostaje da polako sabiramo utiske kako bismo spremni dočekali narednu zimsku sezonu, kada se ta riba u donjem toku Save najbolje lovi.
Od Makiša pa sve do kraja Umke, jedini duži deo obale na kome se može normalno pecati jeste onaj kod pumpe Lukoil. Naime, samo na tih 200-300 m nema splavova, pa ljubitelji bolonjeze tehnike, u koje i sam spadam, mogu bez problema da love, naravno uz kolege dubinkaše. Na uzvodnom kraju ovog malog revira nalazi se kamenjar i tu je ove zime bilo znatno više ribolovaca nego na nizvodnom delu – na takozvanoj Livadi. Peca se na dubini od 5-6 m: na kamenjaru – petnaestak metara od obale, a nizvodno – znatno dalje, na čitavih 30-35 metara. Meni se mnogo više svidela varijanta sa dalekim zabačajima, pa sam svojih desetak izlazaka iskoristio za ribolov na Livadi, pri čemu sam nastojao da svaki put stanem na sam kraj potesa, kako bih mogao da vozim plovak što duže a da pri tom ne ometam one koji tu pecaju na fidere i balerine.
PO DOLASKU NA MESTO, pre nego što uopšte raspakujem pribor, najpre pripremim primamu za taj dan. Omiljena hrana skobalja su hleb i crvići, pa na ta dva sastojka i zasnivam primamu, koju počinjem da pravim prosejavajući dvadesetak litara teške zemlje. Zatim u drugu posudu izmrvim 5-6 vekni hleba starog nekoliko dana i dodam mu kilogram primame sa mirisom sira. Sa njenim doziranjem moramo biti vrlo pažljivi, jer ćemo, ako preteramo, verovatno primamiti nosaru i druge sitne ribe koje nam nisu interesantne. Nakon što pomešam zemlju, hleb i hranu, dodajem malo crva, pa fajtalicom kvasim masu toliko da mogu da formiram kugle koje se u letu neće raspasti. Na početku treba baciti desetak kugli, a potom dohranjivati sa po dve-tri na svaki sat... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 344-)