Ponekog kapitalnog smuđa uhvatiće i onaj ko ne zna gotovo ništa o toj ribi i o načinu na koji se ona lovi, pogotovo ako često ide na bogate terene. Ali oni koji se potrude da upoznaju navike te vrste imaće neuporedivo veće šanse za uspeh i u teškim uslovima. Zato se isplati uložiti vreme i energiju u upoznavanje navika i načina života tog cenjenog predatora.
Koliko sam samo puta poželeo da se reka otvori bar na sekund, da vidim gde je riba i da shvatim zašto se ponaša tako kako se ponaša. Čak i kada su uslovi naizgled nepromenjeni u odnosu na prethodni dan, nešto je ipak drugačije i smuđ je na drugom mestu, aktivan je u drugo vreme i uzima drugačiji mamac. Ili ga uopšte nema. Zašto? Šta je to što ne znamo o njemu? Pročitao sam svu literaturu koju sam uspeo da nabavim, našu i stranu, popularnu i naučnu, stekao pola veka iskustva u varaličarenju te ribe, i pored svega ništa sa sigurnošću ne mogu da tvrdim. Navikao sam se da kad govorim o smuđu uglavnom koristim izraze: možda, trebalo bi, verovatno, ako se desi ovo – možda će se desiti ono...
Ipak, posle svega mogu da kažem da sav taj trud nije bio uzaludan. Način na koji posmatram problem i visok procenat ispravnih procena u različitim situacijama na ribolovnom mestu doneli su mi zadovoljavajuće rezultate. S druge strane, sve ono što ne znam za mene je izazov, koji me još drži u ribolovu. Dakle, do kakvih sam saznanja do sada došao i šta je to što mogu da vam prenesem da bi vam ribolov bio zanimljiviji i da biste u njemu bili uspešniji?
I SMUĐ, KAO I SVAKA DRUGA RIBA, ima evolucijom stečen obrazac ponašanja, koji je u osnovi isti za sve jedinke te vrste. Promene u ponašanju uslovljene su okolnostima u kojima živi, tj. na različitim mestima se prilagođava uslovima koji su za taj teren specifični. Svako stanište ima svoje karakteristike, koje ga razlikuju od ostalih. Neke su trajne a neke promenjive i smuđ im se prilagođava u skladu sa svojim mogućnostima, potrebama i nagonom da opstane u datim uslovima. Tako se, na primer, na jednoj relativno maloj teritoriji kao što je Srbija, smuđ u isto vreme različito ponaša na Dunavu, Tisi, Savskom jezeru, kanalu DTD, Đerdapskoj akumulaciji itd. Da bi se formirala valjana pretpostavka o ponašanju u okviru nekog staništa, neophodno je analizirati mogućnosti i potrebe tog predatora. Na taj način odvajamo bitno od nebitnog i izbegavamo zablude, koje nas mogu odvesti na pogrešan trag.
Analizu ponašanja smuđa u nekim uslovima treba postaviti kao problem koji rešavamo uzimajući u obzir osobine koje su naučno dokazane. U prvom redu se možemo osloniti na podatke o njegovim čulima, koja koristi prilikom lova. Vid smuđa je uslovljen građom oka i tačno se zna šta i koliko vidi, a kako doživljava to što vidi – možemo samo pretpostaviti. Kod smuđa, riba i uopšte svih kičmenjaka, mrežnjača oka sastoji se od osnovnih čulnih stanica – čepića (čunjića) i štapića. Štapići su osetljivi na svetlo i reaguju i kad je ono najslabije. Ne omogućavaju razlikovanje boja, ali sasvim dobro definišu konture i pokrete... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 378-)