Mnogi Beograđani previđaju činjenicu da njihov grad ne leži na dve reke, već zapravo na tri. Najmanja od njih, Topčiderka, poslednja je desna pritoka Save, u koju se uliva preko puta donjeg špica Ade Ciganlije. To ušće jedno je od izglednih mesta za lov raznih vrsta riba, uprkos nizu otežavajućih okolnosti.
Prve dane po prestanku zabrane lova najatraktivnijih ciprinidnih vrsta naših voda proveo sam pecajući na jednom od meni najomiljenijih beogradskih terena – ušću Topčiderske reke u Savu, koje se nalazi kod donjeg špica Ade Ciganlije, na samom ulasku u Čukaričku marinu, tj. neposredno iznad tzv. Novog mosta. Obale Topčiderke i desna obala Save su tu utvrđene kamenom i betonirane, a na daljini pecanja petljašem od 6 m dubina pri nešto višem vodostaju od srednjeg iznosi između 2,5 i 3 m. Dno je muljevito, jer u rukavcu nema protoka (sa gornje strane zatvoren je nasipom kojim je Ada Ciganlija spojena sa kopnom, pa se dubina iz godine u godinu smanjuje i sada je tolika da pri niskom vodostaju malo nedostaje da marina bude odsečena od živog toka).
Na ovoj mikrolokaciji uglavnom se peca na plovak, klasičnu dubinku ili fider, a ima i varaličara, koji jure sve savske grabljivice. Ukupno uzev, riblji fond nije prebogat, ali je raznolik, a ribe ima najviše kada Sava osetnije naraste i mnoge vrste se masovno sklone u rukavac.
PRVOG JUNA SMO MOJ prijatelj Miloš i ja neplanirano došli na ušće, nakon što na mestu koje sam pre toga hranio dva dana nismo imali ni pipanje. Seli smo tačno kod uliva, a ja sam odmah video da je vodostaj vrlo povoljan i da se riba izbacuje na sve strane, pa je bilo tim čudnije što osim nas nije bilo nikoga. Kao i uvek na ovom mestu, za mamac smo uzeli gliste lauferke (tzv. savske vodene gliste, koje smo iskopali uz obalu Topčiderke).
Obojica smo pecali na plovke moje proizvodnje, nosivosti 1,5 i 2 g, sa telom od rogoza i antenom od bambusovog štapića, a gliste smo plasirali na samo dno ili tik iznad njega (na dubinu od oko 2,5 m). Koristili smo bolonjez i petljaš od 6 m, najlone promera 0,18 mm i udice veličine 12, a ja sam sa strane zabacio i jedan fider, sa osnovnim najlonom prečnika 0,25 mm, predvezom od 0,18 mm, olovcetom oblika suze, težine 10 g i udicom veličine 10, na koju sam okačio krupnu savsku glistu.
SAMO NEKOLIKO MINUTA posle prvog zabačaja moj plovak plasiran otprilike na sredinu Topčiderke je zaigrao i na bolonjez od 6 m sam dobio protfiša od oko 500 g, koji mi je pružio lepu borbu. Obojica smo se obradovali, jer je to bila prva riba dana, a na našu radost ne i poslednja. Posle oko pola sata, Mišketov plovak, zabačen petljašem od 6 m prilično blizu obale, najpre je lagano krenuo u stranu, pa zastao, potom se vrlo sporo izdigao, te legao na vodu, i posle kontre riba je bila na štapu. Po savijanju vrha odmah je bilo jasno da nije mala, pa sam brzo raspakovao meredov i prišao kolegi koji je znalački zamorio predivnu savsku deveriku – pravu lopataru, kakvu zaista nismo očekivali... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 378-)