Od crnog do belog...

Iako ri­bo­lov­ci de­ze­nu hra­ni­li­ca pri­da­ju mno­go ma­nje zna­ča­ja ne­go bo­ji va­ra­li­ca ili dru­gih ma­ma­ca, ipak se ve­ći­na sla­že da to pi­ta­nje ni­je sa­svim bez zna­ča­ja, bar ne u svim si­tu­a­ci­ja­ma, a ne­ki uvek vo­de ra­ču­na o nje­mu. Evo ka­kvih sve va­ri­jan­ti ima u po­nu­di

Osim što se po­ja­vlju­ju u ve­li­kom bro­ju raz­li­či­tih mo­de­la, hra­ni­li­ce se iz­ra­đu­ju u vi­še bo­ja. Ka­ko vid kod ri­ba i mo­guć­nost ras­po­zna­va­nja bo­ja ni­su do kra­ja is­tra­že­ni, pro­iz­vo­đa­či uglav­nom ko­ri­ste bo­je ko­je ne od­ska­ču pre­vi­še od okru­že­nja, da bi bi­li si­gur­ni da će ri­be hra­ni­li­cu pri­hva­ti­ti kao  ne­što pri­rod­no, tj. da je se ne­će pla­ši­ti.

U sa­vre­me­noj se­rij­skoj pro­iz­vod­nji hra­ni­li­ca, po­go­to­vo ka­ve­znih, (ži­ča­na) mre­ža se uglav­nom bo­ji cr­nom bo­jom. Cr­na je naj­ne­u­tral­ni­ja i ukla­pa se u sva­ku pod­lo­gu. Čak i ka­da je dno sve­tlo, cr­na bo­ja ni­je od­boj­na, mo­žda za­to što je u pri­ro­di mno­go to­ga cr­no (ka­me­nje, gra­nje, tru­lo li­šće...).

PO­JE­DI­NI PRO­IZ­VO­ĐA­ČI, da bi se raz­li­ko­va­li od osta­lih, svo­je ka­ve­zne hra­ni­li­ce do­sta du­go bo­je ze­le­nom bo­jom. Ri­ba­ma se one ve­ro­vat­no ni­su pre­vi­še raz­li­ko­va­le od svih osta­lih, ali se ni­su spe­ci­jal­no »pri­mi­le« na tr­ži­štu, po svoj pri­li­ci za­to što su se pre­vi­še raz­li­ko­va­le od onih na ko­je se ve­ći­na ku­pa­ca na­vi­kla, pa ni­su bi­le nji­hov čest iz­bor. Me­đu­tim, za raz­li­ku od ži­ča­nih hra­ni­li­ca, otvo­re­ni (eng. »open end«) mo­de­li se če­sto pra­ve baš u ra­znim ni­jan­sa­ma ze­le­ne, a po­seb­no su pri­vlač­ni oni ko­ji su po­ma­lo tran­spa­rent­ni (pro­vid­ni).

Za­ni­mlji­vo je i da se za bo­je­nje hra­ni­li­ca ko­ri­ste ne­ke ni­jan­se sme­đe (braon) bo­je, ko­je de­lu­ju pri­rod­no, jer na­li­ku­ju bo­ji dna (tj. mu­lja).... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br 432-)