Jedna od retkih stvari o kojima se skoro svi smuđaroši slažu jeste da su »panjevi« (u vodu oboreno drveće) po pravilu odlične pozicije za varaličarenje jedne od najcenjenijih grabljivica, ali da to nije sport za svakoga. Osim veštine preciznog zabacivanja i vođenja varalice potrebni su i umeće »čitanja« vode i smirenost pri borbi sa ribom, kao i nakon srazmerno čestih gubitaka mamca ili spadanja potencijalne lovine...
Nedavno me je prijatelj Igor iz Smederevske Palanke s pravom upitao: »Zašto si serijal tekstova naslovio ‘Kako uloviti smuđa na teži način’? Zar ne treba da težimo da sve obavimo što jednostavnije?«. Odgovor, siguran sam, zanima i mnoge druge kolege, pa ga i ovim putem dajem. Najlakši način ribolova svodi se na prikupljanje informacija ko je gde, kad, šta i kako ulovio, i ponavljanje postupka na istom mestu. Srećna okolnost za ribolovce koji žele da sve odrade na najlakši način jeste da se i tako neki put ulovi riba. Srećna okolnost za ribe je da takav pristup uglavnom ne rezultira ulovom. Kao i svaka druga veština, i ribolov se mora naučiti. Učenje i sticanje iskustva zahteva ulaganje vremena i truda, često uz odricanje od drugih zadovoljstava. Taj teži put uspehom rezultira sporo ali sigurno.
Ovoga puta pozabavićemo se najtežim načinom lova smuđa – varaličarenjem u panjevima, koje brzo presedne svim kolegama ubeđenim da se blinkerisanje svodi na lako ponovljiv šablon, u kome nema mesta niti potrebe za trudom i improvizacijom.
SPOLJNA KRIVINA REKE, koja je izložena udaru toka, najčešće je pod brežinom i oivičena strmom obalom. Potonja decenijama erodira, a priobalne vrbe i topole padaju uz nju ili ih bujica odnosi. Stabla koja ostanu uglavnom su prislonjena uz obalu delom debla s korenom, a krošnja je pod vodom u celosti ili delimično. Takva mesta su uobičajena okupljališta svih vrsta riba zbog veće dubine, vrtloženja, zaklona i obilja hrane. Trula stabla i granje na dnu obiluju račićima (gamarusima) i larvama insekata u raznim stadijumima razvoja. Takozvani panjevi su atraktivni za ribolov u svim godišnjim dobima, a najposećeniji su po niskom vodostaju, leti i zimi, po ekstremno toploj ili hladnoj vodi, kad druga mesta nisu dovoljno produktivna. Varalicom se na takvom terenu može loviti iz usidrenog čamca ili sa obale, a prezentacija mamca je maksimalno otežana zbog pridnenog i priobalnog krša. Neophodno je odlično poznavanje rasporeda prepreka, a vođenje i provlačenje varalice između granja je tehnički najsloženije u varaličarenju. U takvim uslovima malo je upotrebljivih tipova varalica... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 384-)