Savsko jezero poznato je kao ćudljiva voda, na kojoj nekada i njeni najbolji poznavaoci muku muče da ostvare iole veći ulov. To se ovoga puta nije desilo, jer je riba dobro radila (doduše ne ona očekivana), ali su dvojica vrsnih takmičara, pecajući jedan kraj drugog, do kraja ostala u nedoumici – zašto su isti mamac, uz istu hranu i sistem, na desetak metara udaljenosti, uzimale različite ribe?
Period između prvih lepih prolećnih dana i početka kupališne sezone na Savskom jezeru (Adi Ciganliji) vrlo je kratak. Tek što se ova velika voda malo zagreje i riba u njoj pokrene, već pohrle prvo naturisti, a ubrzo zatim i ostali kupači, pa mi ribolovci budemo proterani sa obale. Ove godine, uprkos relativno toplom i stabilnom vremenu krajem zime, riba je bila prilično slabo aktivna. A odmah po početku proleća jata nama fiderašima posebno drage deverike počela su sa mrestom. Međutim, sve to nije moglo da mene i mog klupskog kolegu Bojana Blažeskog odgovori od namere da nekoliko slobodnih sati tokom jednog popodneva krajem prve polovine aprila iskoristimo za pecanje na ovoj akumulaciji.
Vodostaj na Adi oboren je još krajem 2015. i održava se na tom nivou već nekoliko meseci. Ovaj potez nadležnih je i više nego pozitivan, jer je stabilan vodostaj doprineo tome da mrest bude uspešan a mlađ sačuvana (za razliku od prethodnih godina, kada je voda obarana tokom marta i aprila, nakon što bi većina ribljih vrsta već položila ikru, koja je zato uglavnom propala). S druge strane, sada skoro nigde na jezeru nema problema sa podvodnom vegetacijom (koja inače već uveliko buja), jer je pojas trave na svega nekoliko metara od obale i ne ometa nijedan vid ribolova. Nizak vodostaj znači i da je pecanje manje zahtevno kad je reč o tehnici i opremi, jer se sada bez problema na fider i plovak lovi na daljini od 20-30 m od obale, gde je dubina uglavnom između 5 i 7 m.
ZA FIDER PECANJE na Adi u takvim uslovima može se koristiti nešto lakši pribor nego inače, a sve ostalo je isto. Veoma je važno ne izostaviti obilno startno (primarno, teško) prihranjivanje, sa dodatkom veće količine mamaca u hrani. Ovo je posebno bitno ako ne pecamo od jutra do mraka, već samo pola dana, jer u takvoj situaciji moramo hraniti vrlo intenzivno kako bismo nadoknadili manjak vremena. Naravno, moramo to činiti i precizno ne bi li efekat bio odgovarajući.
Pre početka pecanja obavezno je sondiranje, kako bi se izbegli i plitki delovi i platoi (na kojima je dubina sada oko 2 m, a negde i manje) i rupe u kojima dubina prelazi 8 m. Takve pozicije na Adi vrlo retko daju ribu, jer je na plićim mestima voda suviše bistra, a na onim dubokim po pravilu »leže« krupni somovi, pa druge ribe nema. Uvek bi trebalo ispitati dno i zarad nalaženja malo tvrđe podloge, jer na mekom mulju riba nerado ulazi u hranjenu zonu. Ali, budući da smo se mi ovog puta opredelili za odlično nam poznata mesta kod kafića Plaža, nismo morali da dragoceno vreme trošimo na sondiranje.
Iako imam nekoliko proverenih kombinacija primama za ovaj teren, ovog puta sam odlučio da izmešam dve Golden Fish hrane – Feeder Extreme i Vanila... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 400-)