Mnogima se čini da je pecanje na hleb krajnje jednostavno i da u njegovoj pripremi i upotrebi za mamac ili primamu nema nikakve mudrosti. To je, međutim, samo delimično tačno. Za komplikovanjem uistinu nema potrebe, ali uopšte nije svejedno kakav i koliko dana star hleb ćemo upotrebiti, koliko ćemo ga nakvasiti, a koliko potom iscediti i stegnuti pri formiranju kugli, na koji način ćemo ga postaviti na udicu itd.
Širom sveta se vekovima hleb u pecanju mirnih riba koristi i kao prihrana (samostalno ili u kombinaciji sa mnogim drugim sastojcima) i kao mamac. On je lako dostupan, primama se od njega jednostavno priprema, a rado ga jedu gotovo sve vrste. Mnogo je lakše i znatno jeftinije nabaviti dva-tri stara hleba za hranjenje i isto toliko parčadi svežeg hleba za mamac nego crve na litar i druge komponente potrebne za pripremanje složenijih primama. S druge strane, nije mali broj ribolovaca, pogotovo onih nedovoljno iskusnih, koji nerado pecaju na hleb, jer je neuporedivo manje postojan na udici od glista, crva, kukuruza i mnogo čega drugog (riba ga lako skida, a kada se razmekša sam spadne posle izvesnog vremena, tim brže što je voda jača) i s njim nije uvek lako odrediti pravi momenat za kontru. U redovima koji slede pokušaću da svoje iskustvo u ribolovu na ovaj mamac pretočim u odgovore na neka pitanja koja početnici često postavljaju.
1. KAKAV HLEB KORISTITI ZA PRIMAMU? Najbolje rezultate u prihranjivanju skobalja i većine drugih vrsta ciprinida koje nastanjuju naše tekuće vode postići ćemo upotrebljavajući istovremeno dve primame, načinjene od hleba različite starosti. Od dva-tri dana starog hleba, koji se dobro lepi i sporo otapa po padu na dno, formiramo čvrste kugle, koje će dugo zadržavati ribu u zoni u kojoj pecamo. Nasuprot tome, hleb star pet dana ili više je pogodan za pravljenje mekanih kugli, koje se brzo i lako krune pod dejstvom vodene struje, čime se formira »staza« po kojoj ribe idu uzvodno, do hranjene zone, tj. do tvrdih kugli.
2. KAKO NAPRAVITI KUGLE I KOLIKO NJIH BACITI? Brašnaste hrane su uglavnom niske kalorijske vrednosti, a neke od njih sadrže izazivače gladi (tj. purgative, čiji efekat jeste ubrzano pražnjenje probavnog trakta), pa ih riba može jesti u mnogo većim količinama nego hleb, od koga se može relativno brzo zasititi i udaljiti i ne stigavši do naše namamčene udice. To naročito treba imati u vidu zimi, kada su potrebe skoro svih riba za hranom znatno manje nego u toplijem periodu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 339/340-)