Iako spada u ribe koje su aktivne i u izrazito hladnoj vodi, štuka je u periodu pred mrest (u decembru i januaru) mnogo manje pokretna nego tokom jeseni. Da bismo je sada uspešno lovili, bilo na kedere ili na varalice, moramo njenom usporenom metabolizmu prilagoditi i veličinu mamca i prezentaciju.
1. Udarne pozicije na kojima smo čitave jeseni dobijali štuku prestaju da budu aktuelne već posle prvih jačih mrazeva, kakve smo ove sezone imali tek krajem novembra i početkom decembra. Tokom zime ovu grabljivicu treba tražiti u dubini, gde je temperatura vode makar za stepen ili dva veća nego u okruženju, i to ne zato što štuka ne voli hladnoću (naprotiv!), već zato što se njena prirodna hrana sada zadržava isključivo u takvim zonama.
Stoga, bez obzira na to da li pecamo na prirodne ili veštačke mamce, treba da forsiramo najdublje delove jezera, kanala i bara i duboka mesta na rekama. Izuzetak su samo tereni na kojima je voda toplija usled nekog spoljnog faktora (blizine termoelektrane, toplane, uliva kanalizacije ili vode upotrebljene za hlađenje nekog industrijskog postrojenja i sl.); na njima štuka svoju lovnu teritoriju ponekad ravnopravno deli sa drugim predatorima, pre svega sa bucovom i smuđem.
2. U hladnoj vodi se i najizdržljiviji kederi brzo umrtve, a sve ribe se inače slabo kreću, zbog čega se i štuka pri traženju plena u zimskom periodu manje oslanja na bočnu liniju, a znatno više na druga čula – pre svega na miris, a u bistroj vodi i na vid. Zato je ovo pravo vreme za pecanje na cele mrtve ribe, parčiće ili filete – mamce koji se na našim vodama retko koriste. Posebno su zapostavljene morske ribe, koje mogu da daju fantastične rezultate, pogotovo u lovu krupnih jedinki. Činjenica da se štuka na većini voda nikada ranije nije susrela sa takvom vrstom hrane najčešće nije mana već velika prednost. Posebno su lovne skuša i haringa, koje »slatkovodnu ajkulu« ne privlače samo vizuelno nego i izraženim mirisom. Ukoliko uspete da nađete sitnije skuše i haringe (duge do 20-25 cm) bez bojazni ih ponudite cele... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 339/340-)