Velika glava i sitna vibracija

Na aku­mu­la­ci­o­nim je­ze­ri­ma ni­je la­ko lo­vi­ti smu­đa va­ra­li­ča­re­njem pre­ko da­na, bu­du­ći da on u bi­stroj sta­ja­ćoj vo­di ne sa­mo da do­bro vi­di, već ima i do­volj­no vre­me­na da pro­ce­ni da li je to što mu pro­mi­če pred oči­ma je­sti­vo. Ipak, mo­gu­će ga je i u ta­kvim uslo­vi­ma hva­ta­ti na ve­štač­ke mam­ce, po­go­to­vo zi­mi, da­ka­ko uz do­bar iz­bor me­sta, va­ra­li­ca i pre­zen­ta­ci­je.

Na na­šim je­ze­ri­ma, smu­đa­ro­ši to­kom ka­snog pro­le­ća, le­ta i ra­ne je­se­ni uglav­nom lo­ve vo­ble­ri­ma u sred­njem i po­vr­šin­skom slo­ju, dok se u dru­goj po­lo­vi­ni je­se­ni i zi­mi ve­ći­na njih pre­o­ri­jen­ti­še na mu­va­nje, tj. na po­vla­če­nje mr­tvog ili ži­vog ke­de­ra na si­ste­mu sa olov­nim ote­ža­njem i jed­no­kra­kom udi­com is­pod nje­ga ili na džig gla­vi. Me­đu­tim, sve je vi­še i onih ko­ji u naj­hlad­ni­jem pe­ri­o­du lo­ve na va­ra­li­ce od me­ke gu­me. Ovo­ga pu­ta pre­no­si­mo vam za­pa­ža­nja naj­u­spe­šni­jih me­đu nji­ma, Ona će bez sum­nje bi­ti od ko­ri­sti svim ko­le­ga­ma ko­je ne­ma­ju do­volj­no is­ku­stva u ta­kvom ri­bo­lo­vu, a na­me­ra­va­ju da se u na­red­ne dve ne­de­lje, do po­čet­ka za­bra­ne, ali i na­red­nih zi­ma, u nje­mu opro­ba­ju.

ME­STO. Za raz­li­ku od le­ta, ka­da smuđ u su­mrak (ali ne­ka­da čak i to­kom da­na) do­la­zi u pri­o­ba­lje i tu se hra­ni na­pa­da­ju­ći ja­ta sit­nog ke­de­ra ili be­lu ri­bu ko­ja se na­la­zi u po­vr­šin­skom slo­ju, zi­mi je go­to­vo stal­no u du­bi­ni, i to ne­ret­ko ta­mo gde je ona naj­ve­ća. Ako pe­ca­mo sa oba­le, tre­ba da tra­ži­mo po­zi­ci­je na ko­ji­ma vi­si­na vo­de­nog stu­ba na­glo ra­ste na 10-12 m, a uko­li­ko lo­vi­mo iz čam­ca, pa­žnju će­mo obra­ti­ti na pre­la­ze gde se br­zo po­ve­ća­va na pre­ko 15 m (pa čak i na 25-30). S ob­zi­rom na ži­vot­ne na­vi­ke smu­đa, mo­že­mo bi­ti prak­tič­no si­gur­ni da će ga bi­ti ta­mo gde na dnu ima pa­nje­va, gra­nja i dru­gih pri­rod­nih pre­pre­ka, ko­je mu pru­ža­ju za­klon, iz ko­ga mo­že da pre­pa­da po­ten­ci­jal­ni plen.

Na aku­mu­la­ci­ja­ma u ko­ji­ma ne­ma po­me­nu­tih pre­pre­ka, već je dno pre­te­žno či­sto, bi­lo da je pe­sko­vi­to, ze­mlja­no ili šljun­ko­vi­to, tre­ba tra­ži­ti po­te­se sa ne­u­jed­na­če­nom kon­fi­gu­ra­ci­jom... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 343-)