Decenijama su ribolovci iz SSSR-a uspešno lovili grabljivice na grubo napravljene i uglavnom nevešto obojene ribolike varalice, koje su najčešće sami iskrajali, od običnog sunđera. U ostatku sveta je efikasnost takvih veštačkih mamaca, koji deluju neugledno a pri povlačenju ne proizvode uočljivu vibraciju, tumačena velikim bogatstvom voda na kojima se na njih peca. Međutim, odavno je postalo jasno da porolonke daju ribu i tamo gde je nema mnogo, pa se sve više koriste širom sveta, a odskora i kod nas
U žargonu, ruske reči »porolon« i »porolonka« označavaju sve što je od sunđera, pa i varalice od tog materijala, koje su ribolikog oblika, često vrlo grubo izrezane, a potom montirane na dvokraku ili trokraku udicu. Ona je labavom vezom spojena sa okruglim olovnim otežanjem, koje se zove »čeburaška«, a kroz koje prolazi žičani nosač, tj. kopča, preko koje se varalica i otežanje mogu vrlo lako i brzo zameniti. To rešenje nastalo je iz nevolje, zbog višedecenijske oskudice industrijski pravljenih varalica u Sovjetskom Savezu i njihove visoke cene, ali je brzo bilo vrlo masovno prihvaćeno, jer su na grubo oblikovane veštačke mamce, napravljene čak i od starog i izbledelog sunđera, mesecima i godinama korišćenog u domaćinstvima, lovljene bezbrojne štuke, smuđevi, bandari, pastrmke, tajmeni... jednako uspešno kao na ma koje kupovne varalice, a neretko i uspešnije.
Kao i sve druge varalice, i porolonke su s vremenom postajale lepše i dobijale sve više detalja. Ribolovci i oni koji su ih pravili za prodaju počeli su da ih boje, da ispravljaju neravnine (najčešće na plamenu), a proizvodnja je ubrzana i pojednostavljena kada su se pojavili kalupi sa ležištem ribolikog oblika, u koje se komad sunđera ubaci, pa se onda sve zajedno zagreje i nakon hlađenja se varalica izreže po obliku dobijenom po vađenju iz modle. Izrada porolonki grejanjem u kalupu ukrućuje varalicu, koja ionako nema naročito živahan rad, pa su tako dobijeni modeli pogodniji za brži rečni tok, kao i za periode »cuga«, odnosno pojačane aktivnosti grabljivica, u kojima one nasrću na brzo vođene mamce. U jesenjem i zimskom periodu grabljivice traže krupnije zalogaje uz što manje trke i utrošene energije, pa će upravo ručno i bez kalupa (grubo) izrezani sunđerasti »šedovi« biti u prednosti nad onima iz modle.
VAŽNA KARAKTERISTIKA porolonki je da su u suvom stanju neuporedivo lakše od svih drugih varalica sličnih dimenzija (težina sunđeraste ribe duge od 9 do 12 cm iznosi oko dva grama), a kada se napiju vode postaju višestruko teže, pa se mogu daleko zabaciti... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 442-)