Autori našeg najdugovečnijeg i najgledanijeg televizijskog serijala o ribolovu obišli su sever Mongolije uzduž i popreko, ali su sticajem okolnosti nedavno po prvi put lovili na najvećoj mongolskoj reci – Selengi. Osim tajmena, hvatali su i lepe štuke i velike bandare
Selenga je najveća reka Mongolije i najveća pritoka Bajkalskog jezera. Duga je preko hiljadu kilometara, a nastaje spajanjem Idera i Delger Morona, na jugu Huvsgula, ogromne pokrajine koja se pruža sve do granice sa Sibirom. To je surov, planinsko-stepski predeo, u kome se sreću jedino divlje životinje i nomadi sa svojim stadima. Na ovom prostoru, mnogo većem od Srbije, ljudi je malo, a njihov život je uglavnom vrlo težak.
Glavna ribolovna vrsta u Selengi je tajmen, čuvena sibirska mladica, zbog koje je u gornjem toku ove tekućice 2009. godine podignut ribolovački kamp češko-mongolske kompanije Ingol-Zolot, uređen i opremljen u skladu sa visokim standardima ribolovnog turizma. Međutim, ribe je uskoro nestalo. Ona je migrirala usled rada rudnika zlata na reci Čulut, najvećoj pritoci Idera. Tek kada je on zatvoren, situacija je počela polako da se popravlja. U Selengi je lipljan redak, a malobrojna je i lenok pastrmka, dok su populacije štuke i bandara tek nešto brojnije. Dakle, hrane za grabljivice je još uvek malo, pa su i tajmeni tanki, mršavi i nema ih mnogo.
U POTRAZI ZA »REČNIM DUHOM«, kako mladicu Mongoli zovu, morali smo da obilazimo veliko područje, za šta su domaćini obezbedili pouzdani ruski terenac marke UAZ. Do ušća Čuluta u Ider, kod mesta Dangintarh, podno brda Hurem, jedva smo stigli. Čulut smo Joca Simonović i ja odavno upoznali, jer smo na ovoj preko 300 kilometara dugoj reci, koja dolazi iz Hangajskih planina, snimili prvu emisiju serijala Lov i ribolov napravljenu u Mongoliji. Voda Čuluta sada je bila delimično zamućena, a mi smo krenuli čamcem niz Ider, jednu od retkih ovdašnjih reka na kojoj nismo nikad pecali. Pred nama je 12 kilometara toka do ušća Delger Morona i početka Selenge. Vodiči su nam Ivan i David, dvojica čeških ribolovaca koji su samo jednom pecali na ovom donjem delu Idera i koliko-toliko poznaju teren.
Zbog kiša u Hangajskim planinama, ni Ider nije bio potpuno bistar, što nam je odgovaralo, jer tajmena je po takvim uslovima lakše prevariti. Ja sam forsirao dvodelne voblere Bobana Krlića, poznatog drinskog ribolovca. Na jedan od njih, crnih leđa i srebrnastih bokova, uhvatio sam prvu ribu, tajmena od šezdesetak centimetara. I to je, uz dva lenoka, bilo sve. Ubrzo smo procenili da se ne vredi dalje zadržavati na Ideru, jer su mesta loša... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 449-)