Ljubilteji lova babuške nestrpljivo čekaju prve toplije dane i početak zagrevanja stajaćih i sporotekućih voda kako bi posle poduže zimske pauze ponovo krenuli u nadmudrivanje sa omiljenom vrstom. Vremena kada se ona mogla pecati »na džakove«, bez mnogo truda i pripreme, odavno su za nama. Sada moramo voditi računa o skoro svakoj sitnici ako želimo da kući odemo sa bogatim ulovom
Zima koja se ovih dana kalendarski završava bila je velikim delom prilično blaga, ali je na samom kraju »pokazala zube«, kada se tome maltene niko više nije nadao. Time je u izvesnoj meri poremetila planove ribolovaca za izlaske na vodu u po pravilu prilično izglednom periodu kada se priroda budi, što uključuje i one ciprinidne vrste poput babuške, koje su u najhladnijem delu godine znatno manje aktivne nego u ostatku sezone. No čim prođu talasi velikih, mutnih i hladnih voda, nastali otapanjem najvećeg dela snega (sem onog na visokim planinama, koji će se zadržati još nekoliko nedelja), vreme je da krenemo u akciju, na šta ukazuju i brojni vesnici proleća. Cvetanje jagorčevine, visibaba, ljubičica, listanje vrba i raznog drugog drveća, pojava žaba, komaraca i ostalih insekata jasni su signali da se može izaći na vodu, u lov na vrste koje se aktiviraju sa smenom godišnjih doba. Iako je evidentno da u našim vodama babuške ima manje nego do pre neku deceniju, kada joj je populacija bila na vrhuncu ekspanzije, i dalje je jedna od dominantnih i najpopularnijih ribolovno zanimljivih vrsta kod nas. No to ne znači i da svi znaju kako je treba loviti, a to se lepo vidi na vodi, pogotovo u ovom periodu, u kom ona nije maksimalno aktivna i raspoložena za jelo, pa svako komplikovanje i razne greške u pristupu mogu dovesti do slabog ulova ili čak do njegovog izostanka. Najkraće rečeno, preporuka za sam početak proleća glasi: što jednostavnije i što prirodnije. Ipak, o još ponečem bi valjalo da povedemo računa ukoliko želimo da se napecamo lepih »baba«.
1. Najbolji tereni krajem zime i početkom proleća su razlivi velikih reka i njihovi mirniji delovi (rukavci, »balatovi«, potopljene livade). Riba će u ovom periodu biti uvek na mirnim mestima obraslim trskom ili bilo kojim drugim rastinjem u kome može da pronađe hranu i sklonište.
2. Sigurni znaci prisustva babuške i druge ribe u određenoj zoni su mehurići gasova koji se podižu sa dna (ali ne oni što izbijaju na jednom mestu, već oni koji se nižu jedan za drugim, jer nam ukazuju da riba pliva i rije po dnu u potrazi za hranom), zatim pomeranje stabljika trske, njenih listova i raznih grančica koje vire iz vode, kao i talasanje u plićaku, u kom možemo, naročito ako je voda bistra, i uočiti jata riba. Mestima ribolova treba pristupati oprezno i tiho, kako se riba ne bi poplašila. Poželjno je birati takve pozicije na koje neće moći da istovremeno kad i vi priđu ili na njih zabacuju drugi ribolovci, jer bilo kakva gužva, trupkanje, buka i nagli pokreti mogu rasterati ribu koja je blizu obale i u plitkoj vodi, pa nas može lako čuti (a i videti ako je providnost velika). Treba nositi minimalne količine opreme... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 450-)