Smuđ je kod nas izložen velikom pritisku, jer ga zbog visoke cene i popularnosti među gurmanima ciljano love mnogi ribolovci, većina privrednih ribara i veoma brojni krivolovci. Zato ne čudi što su ulovi te ribe, a pogotovo krupnih jedinki, iz godine u godinu sve slabiji. Ipak, i u takvim okolnostima, ima majstora koji na Velikoj Moravi ostvaruju fantastične rezultate i uz to sve upecane ribe puštaju!
Lov smuđa je u poslednjih deceniju i po postao najpopularniji vid varaličarenja u Srbiji. To i nije čudno kada se ima u vidu da kroz našu zemlju protiče Dunav, koji je zajedno sa svim svojim većim pritokama i mnogim rekama u njihovim slivovima idealno stanište za tu grabljivicu. Ali kada realno sagledam situaciju tridesetak godina unazad, koliko ja pecam smuđa na veštačke mamce, sasvim mi je očigledno da te ribe iz godine u godinu ima sve manje. Naročito je opao broj kapitalnih jedinki, iako mislim da bi bilo logično da smuđ ovde naraste bar do one veličine kakvu dostiže u evropskim državama u kojima se love najveći komadi (Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj), ako ne i više. Ali to je neminovna posledica našeg sistema upravljanja vodama i odnosa prema njima, koji idu na ruku nesavesnima i ne podstiču na dovoljno efikasan način ni korisnike voda ni ribolovce da se odgovorno odnose prema ribljem fondu, važnom prirodnom resursu svake zemlje, pa i naše.
Srećom po nas zaljubljenike u lov smuđa, još uvek ima voda na kojima se može i trofejni smuđ veoma uspešno loviti, pogotovo u hladnijem delu godine, kada se sve kockice slože, kao što se u decembru desilo meni i mojim prijateljima Milošu Nikolić i Nenadu Gajiću, na terenima na Velikoj Moravi oko Svilajnca i Velike Plane, na kojima smo za nekoliko dana doživeli jedno od lepših pecanja u poslednjih nekoliko godina. Početkom decembra došlo je do porasta nivoa reke izazvanog višednevnom kišom, koja je uticala da temperatura vode poraste za neki stepen, što je nama bio pravi signal da krenemo u pretraživanje zimskih terena.
Kao po nepisanom pravilu, najpre su se nekoliko dana javljale krupne ženke, a potom manji primerci, teški između 2 i 3 kg, kojih je bilo zaista mnogo. Sve ribe koje smo u toj fantastičnoj seriji ulovili, a u kojoj je bilo i sedam kapitalaca teških između 7 i 9 kg, vraćene su u vodu, što je zabeleženo fotografijama i video -snimcima koje smo objavili na društvenim mrežama oko Nove godine... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 450-)