Nema iole iskusnijeg ribolovca kom se nije desilo da ode na neko izgledno mesto nakon temeljnih priprema i vrati se razočaran jer riba nije bila aktivna ni izbliza onoliko koliko se nadao. Ova priča potpuno je suprotna tome, budući da je na nepoznatom terenu, uz dosta improvizovanja, ostvaren izuzetan ulov
Spletom nesrećnih okolnosti, na poslu sam doživeo povredu zbog koje sam morao na kraći oporavak u Sremsku Kamenicu, na obalu Dunava, kod mog kuma. Ni ovaj dolazak, kao ni svi prethodni, nije mogao da prođe bez obilaska obližnjih i malo udaljenijih ribolovnih terena i pecanja na njima.
Prvi dan proveli smo na izuzetno lepo uređenom reviru na Jegrički u Žablju, nedaleko od Novog Sada, o kom se stara lokalno ribolovačko udruženje. Tu sam upecao oko pet kila sitnih babuški, a pred kraj sam na udici imao i amura od 7-8 kg (po proceni kolege koji je pecao pored mene), ali je ta riba poput torpeda jurnula ka travi i kao od šale pokidala predvez debljine primerene znatno sitnijoj ribi. No to me nije nimalo razočaralo, jer je dan bio izuzetno prijatan, a pecanje zanimljivo i bez tog ulova.
Narednog dana sam kuma, koji nije pasionirani ribolovac, ali voli da mi pravi društvo, nagovorio da odemo na kanalisani deo Begeja nedaleko od Zrenjanina, na mesto na kom je prošlog avgusta moj brat sa jednim drugom iskusio nezaboravno pecanje krupnih babuški, uhvativši za dan tridesetak komada teških preko kilograma i jednog šarana koji je merio između 3 i 4 kg.
ZNAJUĆI GDE IDEMO i na koju vrstu, rešio sam da forsiram pecanje dubinskim metodom sa hranilicom, a da jedan jači plovkaroški sistem spremim za svaki slučaj, te da koristim krupnije mamce – kukuruz šećerac, Cukk Puffi (»kokice«), ekspandirani pirinač i kuglice aromatizovanog Technopuffi stiropora – računajući na to da će biti manje zanimljivi sitnijoj beloj ribi, koju sam želeo da izbegnem koliko god je to moguće.
Svestan toga da na »divljoj« vodi može biti dosta prepreka, te da postoji mogućnost da se javi i krupna riba, nisam hteo da reskiram pecajući sa slabim priborom – na mašinice za dubince namotao sam najlon debljine 0,28 mm, na koji sam kačio kavezne hranilice kockastog oblika, sa otežanjem od 70 g (koje su mi se našle pri ruci), a na kraju sistema bio je samo desetak centimetara dug predvez od najlona prečnika 0,20 mm, sa udicom Formax Silver Side, veličine 8. Na bolonjez sam stavio mašinicu sa najlonom od 0,18 mm, na koji sam navukao plovak nosivosti 4 g, otežao sistem olovnom »suzom« iste težine, pa za kraj fiksirao mikrovirblu i predvez od najlona debljine 0,16 mm, sa istom udicom koju sam upotrebio i za dubince.
Kako nisam bio u situaciji da mnogo biram hranu, iskombinovao sam ono što sam našao, a učinilo mi se logičnim – 1,5 kg primame Golden Fish Šaran/Babuška i 1 kg Goldeh Fish Red Perfect sam pomešao i pripremio za punjenje hranilica, a 5 kg rinfuznog kukuruza šećerca sam spremio za dodavanje pomenutoj smesi i za dodatno hranjenje pomoću »lopate«, koju sam improvizovao presekavši plastičnu flašu od 2 l desetak centimetara ispod grlića i fiksirajući je za donji deo jednog starog parabolika... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 454-)