Proleće nije uvek idealan period za ribolov na Tamišu, jer zbog topljenja snega na Karpatima vodostaj ponekad nedeljama bude izuzetno visok, a pristup vodi veoma otežan. Ovog maja, međutim, na sreću ribolovaca, situacija je bila nešto bolja. Nivo reke jeste oscilirao, ali se ipak moglo pecati na mnogim delovima, pa i na popularnom keju u Pančevu, na kom su fideraši masovno lovili i često dobro prolazili
Kada god mogu da biram između pecanja u dobrom društvu, makar i uz rizik da ulov ne bude impresivan, i pecanja na kome je ulov zagarantovan ali bez pravog društva – uvek biram prvo. Tako sam i pre nekoliko dana, kada me je moj veliki prijatelj Bane Marinković iz Pančeva, ujedno jedan od naših najboljih fideraša, pozvao da se družimo i pecamo na pančevačkom keju, poziv odmah prihvatio, bez sekunde premišljanja, iako mi je rekao da su uslovi za ribolov daleko od idealnih jer se Tamiš još nije bio u potpunosti povukao u korito, zbog čega je valjalo poneti i gumene čizme i postolje za noge (eng. »foot plate«) za stolicu ili platformu za sedenje. Međutim, sve je govorilo da bi pecanje moglo da bude zabavno, jer je bela riba tih dana veoma dobro radila.
Do našeg susreta na vodi Tamiš je ipak još malo opao, pa su se uslovi popravili, a dodatno sam se obradovao kada sam na stazi video mnoge poznanike koji su došli da treniraju na stazi odabranoj za ovogodišnje prvenstvo regiona Sever, zatim Marka Roksića (takođe takmičara, ali ovog puta u ulozi trenera), kao i doajene takmičarskog ribolova Vukomana Andrejića i Momčila Roksića, koji su nam jedno vreme pravili društvo.
RIBA JE BILA VEOMA aktivna, naročito deverika, koja je tada već bila u zabrani, ali se intenzivno hranila, a na udicu su mi čak dolazili natprosečno veliki komadi za ovaj teren, uglavnom teški između 300 i 500 g. Naravno, sve sam ih odmah vraćao u vodu, a samo sam se sa jednom od njih i slikao pre nego što je ponovo zaplivala rekom, kako bih ih što manje maltretirao. Dakako, bilo je dosta i onih riba koje nisu u zabrani (»cobli« tj. špicerki i krupatica), ali znatno sitnijih od deverika, tako da je ulov kojim sam napunio korpu meredova i sa kojim sam se slikao samo manji deo onoga što sam tog dana ulovio.
Riba je, bar kod mene, bila toliko aktivna da sam uglavnom pecao samo na jedan štap – Maver Abyss (sa mašinicom Ryobi Ecusima) – inače moj obavezni izbor kada duva jak vetar (što je ovog puta bio slučaj), a tek povremeno bih zabacio i drugi. Bitan faktor uspeha bilo je često menjanje mamca, a istovremeno, naravno, i udice, čiji je oblik i veličinu trebalo prilagoditi onome što ribi nudimo. Koristio sam Colmic 5000, Sensas 3405 i Owner Sode (prva dva modela u veličini 16, a treći u veličini 14), u zavisnosti od toga da li sam tog momenta hteo da kačim pinkije, crviće ili tanku crvenu glistu. Predvezi su bili od monofila Colmic RBS i Maver TT, prečnika 0,12 mm, hranilice AS »kramponke« sa otežanjem od 40 g, a hrana – moja omiljena kombinacija za ovaj deo Tamiša... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 454-)