Smuđa većina naših ribolovaca na voblere lovi u toplijem delu godine, i to skoro isključivo na plitkoronce, tokom perioda izražene površinske aktivnosti, kada se čuje karakteristično »coktanje« i vide raubi. A baš u ovo doba je tu grabljivicu moguće je loviti na voblere u svim slojevima vode. Jedan od naših najiskusnijih varaličara otkriva koji su mu omiljeni modeli i kada koje koristi
U prvom delu sezone, posle mresta, vobleri postaju veoma efikasni u lovu smuđa, i mogu da se koriste više časova dnevno, za razliku od letnjeg doba, kada su cugovi toliko kratki da nam se učini da ih maltene nije ni bilo, jer vidimo tek par napada, na kojima se sve završi. Sada, međutim, period u kome možemo uhvatiti smuđa na vobler traje znatno duže, pa se i te kako isplati poneti ih na vodu i dati im veću minutažu, sa kojom se možemo nadati i pristojnom ulovu, naročito na terenima na kojima nema velikog pritiska ribolovaca i gde se može očekivati iole veća koncentracija krupnijih riba.
U upotrebi su sada vobleri svih tipova, uglavnom srednjih veličina, mada u nekim situacijama »rade posao« i oni ekstremno mali (primereni bandarima i protfišima) ili veliki (kao za more ili lov soma). Dešava se, naime, da smuđ jede belu ribu znatno krupniju od prosečnog kauglera, pa mu nijedan vobler nije veliki, ili mu je najdostupnija veoma sitna riba – mlađ drugih vrsta, pa mu odgovara i mala varalica. Ključna karakteristika koju vobler mora da ima da bi bio lovan jeste da zaranja na dubinu na kojoj se riba nalazi i javlja, jer ukoliko promašimo produktivni sloj vode, potpuno je beznačajno to što bacamo dekor koji nam je inače davao ulove, ili vobler koji je veličinom odnosno oblikom nalik onome čime se smuđ tog momenta hrani, ili neki za čiju vibraciju pouzdano znamo da izaziva smuđa na napad. Dakle, dubina zaranjanja je karakteristika od koje lovnost presudno zavisi, pa je i zbog toga praktično svi proizvođači (a ne samo zato da bi pomogli ribolovcima da ne kače varalice za dno ili prepreke) navode u katalozima i na pakovanjima varalica ovog tipa.
U PERIODU NAKON PRESTANKA javljanja ribe na dnu a pre faze izražene površinske aktivnosti, vobleri su bolji izbor za varaličarenje smuđa od džigova, jer njima možemo da se neuporedivo lakše prilagodimo promeni u pozicioniranju grabljivica prilikom lova. Pošto se radi o prilično velikoj razlici u dubini, koja ide od približno 4 m do 1,5 m, potrebno je imati u arsenalu voblere nekoliko vrsta i veličina kako bismo mogli da pokrijemo svaku zonu u navedenom rasponu. Naime, nekada se smuđ zadržava na većoj dubini (i preko tri metra) sve do momenta kada počne da lovi na površini, ali najčešće se pomera tako što prati sitnu ribu u njenom dnevnom pokretanju prema obali i površini, pa je potrebno u navedenom periodu loviti sa dva ili tri različita voblera, u različitim slojevima vode. S druge strane, ima u ovo doba i dosta dana kada se kompletna aktivnost (tj. cug) odigrava u nekoj srednjoj zoni, dok smuđa nema ni gore ni dole (tj. ni dublje ni pliće), pa sav posao možemo završiti... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 454-)