Varaličarenje štuke je vid lova veštačkim mamcima u kom su promene dugo bile minimalne, a većini ribolovaca činilo se da su sve varalice za tu grabljivicu pronađene kada su otkriveni leptiri i kašike. Međutim, u poslednjoj deceniji se štukolov mnogo promenio i postao efikasniji i zanimljiviji, pogotovo kolegama koje vole da dorađuju i sami naoružavaju svoje favorite
Veliki – za pojmove prosečnog srpskog varaličara – šedovi i »tvisteri« dugi od 14 do oko 25 cm spadaju među najpopularnije varalice za lov štuke širom Evrope, a pogotovo u skandinavskim zemljama, Nemačkoj i Francuskoj. Razloga za to ima više, a osnovni je velika lovnost tih veštačkih mamaca, ali i to što ih ribolovac može montirati i otežavati na različite načine i tako se prilagoditi veoma različitim uslovima i u njima koristiti isti veštački mamac, što sa voblerima, džerkovima, kašikama i svim ostalim varalicama za štuku nije moguće ili je neuporedivo komplikovanije.
Dužina šedova na koje se štuka lovi bila je dugo ograničena teškom dostupnošću dovoljno velikih džig udica (većih od 6/0, i to pogotovo onih sa malim otežanjem – od 5 do 15 g). Ali to pitanje se više skoro uopšte ne postavlja otkako mnoge firme i prodavnice u ponudi imaju tzv. klem klešta (vrlo upotrebljiva alatka košta koliko i jedan malo bolji vobler, tj. desetak evra) i materijal za izradu sajli, tj. predveza otpornih na štučje zube, što je ribolovcima omogućilo da brzo i jednostavno, uz mali trošak, prave sisteme za varalice raznih dužina, koje naoružavaju udicama po vlastitom izboru. Naravno, na zapadnoevropskom tržištu mogu se naći i gotovi sistemi, za kolege koje nemaju volje, vremena ili potrebe da se bave tim hobijem unutar hobija, a žele da love na velike gume. U našim radnjama, koliko je meni poznato, takve gotove montaže se još nisu pojavile, ali se svi elementi za njihovo pravljenje mogu lako nabaviti, pa nema razloga da sebi uskratite zadovoljstvo izrade sistema u kućnoj režiji i potom (u)lova na varalicu koju ste sami opremili i prilagodili za upotrebu u konkretnim uslovima, koji mogu biti najrazličitiji (tekuća ili stajaća voda, vrlo plitka ili ekstremno duboka, potpuno providna ili mutna, zatravljena i puna krša ili bez prepreka itd.).
U poslednjih nekoliko godina video sam mnoge ručno pravljene i kupovne montaže ovog tipa i dosta njih sam isprobao, a ovom prilikom vam predstavljam jednu od najjednostavnijih, za koju su svi elementi svakome dostupni, jer ono što se ne može kupiti u ribolovačkim radnjama možemo napraviti lako i uz minimalni trošak. Ovaj sistem sastoji se od olovnog otežanja sa ulivenom vrtilicom ili žicom za kačenje, spiralno uvijene žice sa okcetom na prednjem kraju (koju uvlačimo u glavu varalice i preko koje je spajamo sa glavnom strunom), sajle sa dvema fiksiranim trokrakama i jednom alkicom za kačenje udica na prednjem kraju (preko koje spajamo sajlu sa udicama sa kopčom na kraju predveza otpornog na štukine zube), te dva žičana »nosača«... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 456-)