Lov šarana na našim velikim rekama postao je mnogo produktivniji i uspešniji od kako su specijalisti za lov »vodene lisice« počeli da koriste modifikovanu varijantu montaže koju za pecanje te ribe na stajaćicama masovno koriste engleske šarandžije – sa udicom sakrivenom u primami kojom su oblepljeni hranilica ili olovo
Jovan Simonović, snimatelj i jedan od autora popularnog TV serijala Lov i ribolov (koji se emituje na programima Radio televizije Srbije) široj javnosti, tačnije našim mlađim kolegama, poznat je pre svega kao pasionirani varaličar. Oni stariji sećaju se da je Joca pre dvadesetak godina, dok je držao prodavnicu Ribolovačka priča na Adi Ciganliji, a i ranije, uspešno pecao šarana i amura i čak pisao u par navrata o tome u novosadskoj Ribo Reviji i beogradskom mesečniku Bistro.
Poslednjih godina se sve češće vraća nekadašnjoj strasti, pa je nedavno snimanje jedne od emisija o ribolovu u Đerdapu, tačnije u rejonu sela Dobro, nizvodno od Golupca, iskoristio da sa Pančevcem Boškom Šunkićem zajedno peca šarana. Tandem iskusnih šarandžija, koji se odavno poznaju, lovio je od 1. do trećeg juna, iz Šunkićevog čamca, na teškom terenu, sa mnoštvom potopljenih panjeva, među kojima se šarani kriju i gde često uspevaju da se zavuku kada se nađu na udici, nakon čega skoro obavezno sledi kidanje najlona i gubitak ulova i sistema.
Joca je ovog puta primenio sistem na koji već godinama love Boško i mnoge njegove kolege, ne samo na ovom terenu, već i drugde na velikim rekama, a to je modifikovana varijanta metod fidera, u kojoj se valjak od jednakih delova kukuruznog i belog brašna (ili dve trećine kukuruznog i jedne trećine pšeničnog) utiskuje u hranilicu ili oblepljuje oko olova, a onda se u njega zabodu (i sakriju) dve jake šaranske udice (veličine 2-4), na kratkim predvezima, od kojih jedna često završi u šaranovim ustima, kada krene da kida i usisava komade valjka.
Boško i Joca su imali sreće da je vreme bilo mirno, bez košave, koja ume često da duva danima i da potpuno onemogući izlazak na ovaj deo Dunava i pecanje na njemu. Riba se lepo javljala, i to ne u sumrak ili svitanje, već najčešće usred dana... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 456-)