Najjednostavnije uputstvo za pronalaženje smuđa (ali i svih drugih riba) glasi: on je uvek tamo gde ga usmerava neko dešavanje. A dešavanjem možemo smatrati svaku promenu u vodi, koja tom predatoru pruža mogućnost izbora. Sledeći to pravilo, uspećemo da ga nađemo u velikom broju slučajeva.
Ponašanje riba je uređeno instinktima i u funkciji je opstanka. Tri potrebe ključne za preživljavanje su razmnožavanje, bezbednost i ishrana. One su ograničene mogućnostima jedinke i uslovima u kojima živi. U sredini u kojoj veći jede manjeg opstaje onaj ko uspeva da usklađuje nagon za jelom i strah. Smuđ je grabljivac, ali u svom okruženju ima većeg predatora i ne sme se mnogo izlagati da ne bi i sam postao plen. Glad i strah su u obrnutoj proporciji – kada jedan osećaj jača, drugi slabi i obrnuto. Tako je kod svih životinja, pa i kod riba. Jede se brzo, onoliko koliko je neophodno, i sklanja se u zaklon. Zbog toga je period aktivnog hranjenja smuđa kratak, dok veći deo vremena provodi tamo gde se oseća bezbedno. Drugi razlog kratkog boravka na lovištu je racionalna potrošnja energije. Predator mora biti efikasan, pa atakuje na plen najvećom brzinom, ali sa najmanje distance. Neuspeh prilikom prvog napada dovodi do gubitka snage, što smanjuje verovatnoću za uspešnost drugog pokušaja. Gepard koji iz dva pokušaja ne ulovi antilopu potrošio je sav glikogen iz mišića i jetre, i u ozbiljnoj je opasnosti da ugine od gladi. Slično se dešava i sa smuđem, pa onaj ko želi da ulovi ovu ribu svoju strategiju i taktiku mora prilagoditi njenom ponašanju, to jest izvršiti odgovarajuću prezentaciju varalice u pravo vreme i na pravom mestu.
AKO PONAŠANJE SMUĐA posmatramo u dužem periodu kroz prizmu njegovih potreba, možemo steći prilično jasnu sliku o njegovom kretanju i mestima na kojima se zadržava, mada ne i potpunu. Locirati ribu, koja može biti bilo gde u vodi, na osnovu onoga što vidimo, zanimljiva je igra, čiji se ishod ne zna. Upotrebom sonara dobijamo niz korisnih informacija, ali se na njega ne možemo u potpunosti osloniti, jer nam nijedna sprava, pa ni ta, ne može prikazati nivo trenutne aktivnosti ma koje ribe u vodi. Smuđ se kreće i zauzima ovakav ili onakav položaj u zavisnosti od mnogih činilaca, od kojih samo za neke znamo i uočavamo ih. Nije uvek na istoj distanci u odnosu na razne strukture, stalne ili promenjive, a posmatrač nikada sa sigurnošću ne može znati šta se pod vodom dešava... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 379-)