Pre ili kasnije svaki ribolovac nađe se u situaciji da umesto proverene prihrane na nekom pecanju mora da se snalazi i da koristi nešto što nikada ranije nije isprobao i o čijoj upotrebljivosti može samo da nagađa. Takav pokušaj se može završiti neuspehom, ali i ulovom za pamćenje, a ovo drugo desilo se jednom od naših vrsnih fideraša
Kada sam veče pre fideraškog takmičenja na komercijalnom reviru Fazanerija na Ubu shvatio da imam u rezervi nekoliko kilograma takmičarske hrane za belu ribu, a samo jednu kesu primame za šarana, te da više nemam mogućnosti da nešto dokupim budući da se prodavnica Pro Fishing, koja se nalazi pedesetak metara od mog stana, upravo bila zatvorila, uhvatila me je blaga panika, jer ne volim da izlazim nespreman na stazu i da zbog toga loše prolazim.
JOŠ JEDNOM SAM PAŽLJIVO prekopao zalihe i na dnu jedne od kutija našao kesu Dynamite Baits Robin Red peleta za udicu, prečnika 12 mm. Lampica u glavi mi se momentalno upalila i peleti su, umesto na udici, završili u blenderu. Jeste mi bilo žao da te bez preterivanja ubitačne mamce meljem da bih ih koristio kao prihranu, ali nužda zakon menja, a ja jednostavno tog momenta nisam imao drugo rešenje.
U prvi mah sam planirao da samlevene pelete dodam nekoj lakšoj hrani (za belu), ali sam u poslednji čas odlučio da to ipak ne uradim, već da ih iskoristim kao samostalnu prihranu u jednoj zoni. Pošto su sami po sebi prilično vlažni (tj. masni), nakon mlevenja sam ih dokvasio pomoću prskalice postepeno ih vlažeći finim mlazom dok nisam dobio željenu strukturu. Smesa mi je delovala dobro – bila je kompaktna, ali ne previše lepljiva, a uz to je u njoj nakon mlevenja ipak preostalo dosta krupnijih komada, za koje sam računao da bi mogli biti interesantni i šaranima.
VEĆ NA POČETKU takmičenja bio sam zadovoljan svojom improvizacijom, jer se Dynamite Baits »pelet-hrana« dobro ponašala, tj. veoma se lepo »slagala« u kaveznu hranilicu, fiksirajući veću količinu šećerca. Tom mešavinom sam pokrio kraću (»rezervnu«) zonu, pripremajući je kao odstupnicu, tj. varijantu za »kontranapad«, budući da je susedni takmičar zabacivao pod samu sajlu koja je delila njegov i moj boks.
Posle tri sata i lošeg starta na daljoj poziciji, »skratio sam se« na Dynamite liniju i odmah ulovio nekoliko krupnih cverglana. To me nije obeshrabrilo već me je, naprotiv, podstaklo da vidim ima li tu i druge ribe, pa sam pojačao ritam zabačaja, što je prilično brzo rezultiralo ulovom četiri lepe deverike i jedne babuške.
ŠARANI SU SE AKTIVIRALI nešto kasnije, ali su jeli intenzivno, pa sam za kratko vreme uspeo da znatno popravim skor. Imao sam desetine promašaja i nekoliko kidanja, ali sa ulovljenih osam komada, uz nešto deverika, babuški i cverglana, došao sam do ukupnog ulova od preko 26 kg, što je bilo sasvim dovoljno za drugo mesto u sektoru, a vrlo je verovatno da bi kilaža bila i podosta veća da sam duže pecao kao pri kraju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 457-)