Vlasinsko jezero među našim ribolovcima dugo je bilo pre svega poznato po krupnim pastrmkama i bandarima, potom po šaranima i amurima, pa po somovima, a poslednjih godina mnogima je najzanimljiviji lov štuke. Začudo, malo ko ciljano lovi deveriku iako u ovoj planinskoj akumulaciji ima pravih kapitalki
Od veštačkih akumulacija u Srbiji, Vlasinsko jezero, koje zahvata površinu od 13 kvadratnih kilometara, nalazi se na najvećoj nadmorskoj visini (1.204 m pri srednjem nivou). Nekada je bilo poznato po ulovima krupnih pastrmki, grgeča (bandara) i klenova, pa po šaranima i amurima, a u poslednjih nekoliko godina na ovoj vodi je mnogima najzanimljiviji lov somova i štuka, premda ima i nemalo onih koji ovamo dolaze da bi ciljano lovili babušku i krupnu deveriku, najčešće na plovak (sa obale ili iz čamca) ili fider tehnikom. Braća Stefan i Dušan Prokopijević iz Leskovca, moja dva najbolja druga i kolege po štapu još od malena, na Vlasinskom jezeru već petnaestak godina imaju postavljenu kamp-prikolicu, u kojoj preko leta ostaju koliko god mogu, i pecaju i sa obale i iz čamca, na više omiljenih mesta. Sredinom juna rešili su da odvoje nekoliko dana za lov babuške i deverike vegler plovcima iz čamca, a priključio im se i moj brat Aca, dok sam ja zbog posla morao da se zadovoljim ulogom hroničara ove ekspedicije, koji je prikupio slike i podatke za tekst.
PRVOG DANA PO DOLASKU NA JEZERO, trojica ribolovaca najveći deo vremena posvetila su pripremi primame (mešavine starog kuvanog kukuruza i kombinacije brašnastih primama Van den Eynde Gold Pro Bream i Gica Mix Carp), a potom i hranjenju mesta u Velikom zalivu, na kome su planirali da potraže deveriku i babušku. Svojim gumenim čamcem otisnuli su se stotinak metara od obale, do mesta gde se na dnu nalazi podvodni plato, sa dubinom od 6-7 m, na kom su prošle sezone u ovo vreme lepo prolazili. Bacili su primamu i vratili se do kućiće sa nestrpljenjem očekujući zoru i prve zabačaje. Zato se nisu ni iznenadili kada su shvatili da su sva trojica bili uveliko budni u četiri sata, kad se alarm oglasio. Na brzinu su popili kafu i potom se kolima sjurili do čamca, u njega ubacili pribor, došli do bove kojom su obeležili hranjenu poziciju i odmah se dali na merenje dubine kako bi mamce što preciznije plasirali i ponudili blizu dna, ali ipak iznad pridnene trave, visoke oko 20 cm. Sva trojica koristili su meč štapove, vegler plovke nosivosti do 5 g, te osnovni najlon od 0,14 ili 0,16 mm i »za broj« (tj. za 0,02 mm) tanje predveze duge oko 30 cm, dok su na udice Gamakatsu G1-102 Competition veličine 12 stavljali po jedno zrno šećerca (mamca od kog su najviše očekivali), i to popreko, a probodeno tako da vrh udice viri (crviće i gliste su namerno izostavili iz kombinacije kako bi na minimum sveli mogućnost da im dosađuju plašice i druga sitna riba).
PECALI SU NA SEDAM-OSAM metara od čamca, a neposredno nakon što su dohranili mesto i zabacili, videli su na površini mehuriće vazduha, pouzdan znak da riba rije po dnu hraneći se, pa su sa nestrpljenjem čekali na početak akcije. On je ubrzo usledio, a lagana kontra posle prvog blagog izdizanja veglera donela je deveriku tešku između 200 i 300 g. Sva trojica su se obradovala takvom startu, koji je obećavao da bi se uskoro mogla javiti i neka prava lopatara kakve se u tom delu jezera hvataju. Ali do kraja dana dobijali su uglavnom deverike od 300-400 g, uz ponekog klena i babušku, dok očekivanih kapitalki širokog srebrnastog tela nije bilo.
Drugog dana su Stefan, Dušan i Aca na vodu izašli malo manje euforični. Riba je opet brzo proradila, ali su ponovo hvatali sitnije deverike od očekivanih i ponekog klena. U jednom momentu riba je izdigla Stefanov plovak, što je skoro siguran znak da je mamac uzela deverika, a on je kontrirao i odmah osetio da ima nešto veću lovinu na štapu, ali nije mu se činilo da je ogromna. Počeo je da je privlači, a riba je prilazila čamcu ne pružajući preveliki otpor, tako da smireni ribolovac nije ni popustio dril, koji je bio dosta pritegnut. No posle samo desetak sekundi, kada joj se kraj čamca ukazala silueta, svoj trojici je bilo jasno da je na udici baš velika deverika... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 457-)