Izuzetno atraktivan način lova soma uz privlačenje zvukom – bućka – od ovog leta više neće u Srbiji biti privilegija samo profesionalnih ribara, već će moći da ga upražnjavaju i rekreativci. U ovom tekstu pozabavićemo se onim najvažnijim što treba da znamo da bismo soma uspešno privukli bućkanjem, naveli ga da zagrize i potom ga izvadili
Od ove godine, od 15. jula do 15. septembra, konačno će i ribolovci rekreativci koji se ne takmiče moći da se na Dunavu, Savi i Tisi oprobaju u bućkanju, za mnoge najzanimljivijem načinu lova soma. Naime, imaoci godišnje ili dnevne dozvole moći će da bućkaju bez ikakve doplate, ali samo u dane vikenda tokom navedenih 60 dana, i isključivo po principu »uhvati i pusti«, tj. uz momentalno vraćanje svake uhvaćene ribe u vodu.
Proučavajući istoriju bućke i bućkanja u okviru svojih studija a i kasnije, utvrdio sam da je ova tehnika lova soma iz čamca najverovatnije nastala na ovim prostorima, možda čak i u praistoriji, na području Lepenskog vira. Sve doskora se bućkanje nije mnogo menjalo, budući da ceo komplet odvajkada čine drvena palica (bućka), jedan kanap i na njemu poveća udica sa kićankom, iznad koje je olovno otežanje. U 20. veku su se pojavile i metalne bućke, ali je do pre samo nekoliko godina sve drugo bilo bezmalo isto, da bi tek u poslednje vreme u masovnu upotrebu ušli sonari, silikonske kićanke na udicama, štapovi sa čekrcima i specijalne strune namenjene ovom vidu ribolova. Nastali su, paralelno sa svim tim, i različiti tipovi bućki, a verovatno će se u godinama koje slede sam pribor dodatno usavršavati. No krenimo redom u približavanju ove tehnike onima koji do sada nisu imali prilike da je koriste.
Osnovno pitanje, koje mnoge kopka, jeste zašto soma zvuk bućke privlači, pa se diže ka njenom izvoru i pri tom nailazi na naš mamac. Bućka u vodi zapravo stvara vibraciju koju som oseća telom (on receptore za niske frekvencije ima duž cele bočne linije, dok unutrašnjim uhom čuje one visoke). Zvuk slične frekvencije proizvode somovi kada jedu na površini. Dakle, bućka je u stvari imitiranje soma koji se hrani.
PRIBOR. Jedan od najbitnijih delova bućkaroškog kompleta je štap, koji mora biti jak ali pri vrhu osetljiv, kako som ne bi osetio kada uzima mamac. Na Tisi bućkaroši koriste i plovke, jer je ta reka znatno sporija od Dunava, gde nije moguće za bućku koristiti plovke, budući da se mrse. Ja lično pecam slično kao na dubinca tj. gledam u vrh štapa. Iako većina somaroša pomisli na dvodelne Germine, kada se povede razgovor o priboru za soma, naglašavam da njih za ovu namenu nikako ne preporučujem, jer pod velikim opterećenjem pucaju na hilzni (spoju), što se desilo više puta i meni i mojim kolegama. U obzir dolaze kratki (1,8-2,1 m) jednodelni štapovi od punog fiberglasa ili karbonski štapovi pomenute dužine (ja više volim karbonske, jer su oštriji, što do izražaja dolazi u kontri, koja mora biti dovoljno jaka da se udica zabode na pravo mesto (a zbog načina na koji »brka« uzima, to mesto je najčešće gornja čeljust, koja je veoma tvrda). Zid šupljeg bućkaroškog štapa mora da bude debeo, a materijal otporan na savijanje, kako nam se ne bi desilo da se nakon »bliskog susreta« sa velikim somom vratimo sa reke sa štapom u delovima i pričom za prijatelje... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 457-)