Dalekometni vatromet

Lov ša­ra­na na jed­noj od na­ših aku­mu­la­ci­ja na naj­ve­ćoj nad­mor­skoj vi­si­ni iz­u­zet­no je zah­te­van, jer ri­bo­lov­ci če­sto mo­ra­ju da se bo­re sa su­ro­vom pri­ro­dom i da se do­sta po­tru­de da bi pri­vu­kli ri­bu, za­dr­ža­li je na me­stu, na­ve­li je da uzme ma­mac i po­tom je iz­vu­kli. Ali, ka­da se u sve­mu to­me uspe, za­bo­ra­vlja se na sve mu­ke

Na­kon uspe­šnog otva­ra­nja se­zo­ne pr­vih da­na ju­na na Uvač­kom (Sje­nič­kom) je­ze­ru, moj pri­ja­telj Vi­do­sav Šu­šić zva­ni Cr­ni i ja smo se na ovu pre­le­pu i ri­bom do­sta bo­ga­tu pla­nin­sku aku­mu­la­ci­ju, ko­ja, me­đu­tim, ni­je la­ka za pe­ca­nje, a ni­je uvek ni go­sto­lju­bi­va, čak ni u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne, za­pu­ti­li po dru­gi za krat­ko vre­me, ovog pu­ta na se­dam da­na.

Na una­pred oda­bra­no me­sto sti­gli smo u dva čam­ca pu­na opre­me, pri­bo­ra, pri­ma­me i ma­ma­ca neo­p­hod­nih za sed­mo­dnev­nu kam­pa­nju.

Po do­la­sku, još dok smo se ras­pa­ki­va­li i po­sta­vlja­li kamp, pri­me­ti­li smo da vo­da na­do­la­zi usled obil­nih pa­da­vi­na, ko­je su bi­le prog­no­zi­ra­ne i za na­red­ne da­ne. No na­kon što smo po­tro­ši­li mno­go vre­me­na i ener­gi­je za pri­pre­me, ni­smo ni po­mi­šlja­li na od­u­sta­ja­nje, a i bi­li smo zna­ti­želj­ni da vi­di­mo mo­že­mo li u eks­trem­nim uslo­vi­ma bar po­no­vi­ti re­zul­tat sa ovo­se­zon­ske pre­mi­je­re, ka­da smo za če­ti­ri da­na uhva­ti­li isto to­li­ko ša­ra­na te­ških do pet ki­lo­gra­ma.

Plan je bio da pe­ca­mo raz­vla­če­njem si­ste­ma, sa olo­vi­ma te­ži­ne 120 gra­ma, uz su­prot­nu oba­lu je­ze­ra, da­kle na da­lji­ni od oko 350 me­ta­ra. Za ova­kvu vr­stu lo­va ša­ra­na opre­ma mo­ra bi­ti ro­bu­sna i ja­ka da bi iz­dr­ža­la ve­li­ka i du­go­traj­na op­te­re­će­nja, ne­iz­be­žna to­kom pri­vla­če­nja di­vlja­ka sa ta­ko ve­li­kog ra­sto­ja­nja. Nas dvo­ji­ca ko­ri­sti­mo sledeći pribor: šta­po­ve Oku­ma... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 458-)