Novi Dunav je veštački stvorena akumulacija, koja se pruža paralelno sa živim tokom te reke, u Beču. Zahvaljujući dobrom čuvanju i odličnim prirodnim uslovima, obiluje i mirnim vrstama riba i raznim grabljivicama, pre svega somom, štukom i bandarom, koji dostiže za naše pojmove ogromne dimenzije i veoma ga je zabavno loviti
Sa rastom interesovanja za lako i ultralako varaličarenje, ribolov bandara poslednjih godina dobija na popularnosti na našem kontinentu. Posebno je to izraženo na severu i severozapadu Evrope (u skandinavskim zemljama, u Nemačkoj, Rusiji...), gde ova riba često dostiže za nas teško shvatljive dimenzije – dužinu od 45-50 cm, pa i nešto više, te težinu i veću od 3 kg! U Srbiji, nažalost, već se bandar od preko kilograma može smatrati kapitalcem, a ribe teže od 1,5 kg se vrlo retko hvataju, i to na tek nekoliko voda – na jezeru Vrutci kod Užica, Vlasinskom jezeru, te na nekim šljunkarama koje nisu izložene prevelikom ribolovačkom pritisku. Prvi susret sa trofejnim bandarima ja sam imao pre nekoliko godina, baš na Vrutcima, kada sam uhvatio ribu od 1,4 kg, i od tada sam se zainteresovao za lov tog malog grabljivca, koji je za svoju veličinu izuzetan borac i veoma ga je zanimljivo loviti.
Poslednjih godina boravim u Beču, pa tu i pecam, ali sam doskora zanemarivao Novi Dunav, revir udaljen samo nekoliko stotina metara od kuće u kojoj živim. To je veštačka akumulacija izrazito izduženog oblika, duga 21 km, široka od 100 do 300 m i prosečno duboka 4 m, koja se pruža paralelno sa Dunavom, a napravljena je da spreči poplave kada najduža evropska reka pokaže svoju snagu nakon prolećnog topljenja snegova na austrijskim planinama. Novi Dunav je okružen bujnim rastinjem, ali i oivičen pešačkim stazama, a kako se nalazi na samo nekoliko minuta od centra grada, predstavlja pravu prirodnu oazu u kojoj Bečlije rado provode slobodno vreme, bežeći od buke i gradske gužve. Na jednoj strani nalazi se brana, kroz koju se u slučaju potrebe pušta voda iz »živog« Dunava. Zagađivača nema, budući da na obalama nema nikakvih objekata koji bi prljali akumulaciju ili na drugi način narušavali balans ovog ekosistema, a bistra voda naseljena je različitim vrstama ciprinida i grabljivica (šaran, klen, bucov, som, smuđ, bandar, štuka...)...
Već u prvim danima po otvaranju sezone, tj. od početka prošlog meseca, lovio sam u svakom izlasku mnoštvo jedinki od dvadesetak centimetara, koje su u serijama vrlo agresivno napadale šedove raznih dekora i veličina, duge do 10 cm, vođene tehnikom džigovanja (tj. kratkih skokova, uz namotavanje viška strune u fazi propadanja), tako da sam shvatio da ove vrste ima u izobilju i da je verovatno samo pitanje dana kada će početi da se javljaju i kapitalci.
Posle nekoliko dana upisao sam prve ulove riba od preko 30 cm, koje sam takođe počeo često da dobijam što sam više »ulazio u štos«. Prvi moj pravi kapitalac sa ove vode bio je grgeč od impozantna 42 cm, dok je zasad najveći imao čak 47 cm i 1,6 kg! Nije bez značaja činjenica da su te ribe nakon mresta znatno lakše nego pre njega, ali da se po završetku parenja intenzivno hrane ne bi li nadoknadile izgubljenu težinu i energiju, pa su zato krajem kalendarskog proleća i početkom leta i mogući izuzetni ulovi. Primera radi, jednom prilikom sam u prvih 45 minuta po dolasku na Novi Dunav uhvatio pet bandara dužih od 40 cm i izgubio dva isto tolika, sve to na prostoru ne većem od fudbalskog šesnaesterca... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 458-)