Vreme pomame za revirima na kojima se šaran peca po principu »uhvati i pusti« po svoj prilici je za nama, između ostalog i zato što su se mnogi uverili da ni na vodama veoma bogatim ribom nije uvek lako loviti kapitalca za kapitalcem. Štaviše, često se treba potruditi i da bi se hvatali manji šarani. Ali kada ribolovac pronađe dobitni mamac i mesto, može računati na dosta akcije i lepo provedeno vreme
Posle duže ribolovačke pauze, uslovljene što lošim vremenom, što raznim obavezama, moj prijatelj Bojan Stolić i ja konačno smo ugrabili priliku za odlazak na vodu. Budući da zbog raskvašenih letnjih puteva nismo ni pomišljali na odlazak na neko od omiljenih mesta za lov šarana na tzv. otvorenim vodama, na kojima je bez izuzetka postojala realna opasnost da ostanemo zaglavljeni u blatu do kolena, počeli smo da razmišljamo o tome koji bi »uhvati i pusti« reviri mogli biti interesantni. Posle dužeg razmatranja svih mogućih opcija opredelili smo se za jezero udruženja Šaran u banatskom selu Srpski Itebej, udaljenom oko 120 kilometara od Beograda. Ja nikada ranije nisam pecao na toj vodi, ali moj kolega jeste, i njegova tvrdnja da su šarani izuzetno borbeni a ambijent veoma lep bila mi je, uz fotografije koje sam video, sasvim dovoljna da prihvatim predlog da se baš tamo zaputimo.
NISMO SE POSEBNO pripremali, već smo skuvali nešto sitnog zrnevlja za prihranu, spakovali pribor i mesne bojlije domaće proizvodnje i kolima se zaputili ka Srpskom Itebeju. Tokom vožnje od Beograda do Zrenjanina nas je pratila tako jaka i dosadna kiša da sam u jednom trenutku rekao sebi da će ovo teško biti pecanje za pamćenje, ali su na našu sreću padavine prestale kada smo stigli do Zrenjanina, pa se i naše raspoloženje momentalno popravilo.
Po ulasku u Srpski Itebej brzo smo i lako stigli do jezera, prateći table sa putokazima, a na ulazu u revir dočekao nas je Dragan Andrijin, domaćin vode i predsednik lokalnog Udruženja sportskih ribolovaca Šaran. Sa njim smo obišli vodu, a potom i otišli na naše mesto i dobili nekoliko korisnih saveta. Ambijent je zaista lep. Jezero se prostire na 6,5 hektara i ima prosečnu dubinu od 1,5 m, dok je neujednačene širine, od 120 pa do čak 260 m. I ribolovcima i ribi odgovara to što voda nije preterano kultivisana, budući da su četiri ostrva i obe bočne obale obrasli trskom. Lepom utisku doprinose i divlje patke, koje se ovde same naseljavaju jer ih niko ne dira a uslovi za život su im povoljni. USR Šaran iz Srspkog Itebeja ima oko 70 aktivnih članova, uglavnom meštana, koji se zajedničkim snagama trude da jezero bude oaza mira i mesto na kom ribolovac može i da uživa i da se lepo napeca. Na obali postoji udruženjski objekat u kom se može kupiti osveženje ili kakav topli napitak, ali i nešto od primame i mamaca za šaranski i fider ribolov. Jezero ima tuševe i bežični internet, a od svega toga važnije je da je pokriveno kamerama koje non-stop snimaju sva dešavanja kako bi riblji fond bio što bolje zaštićen od svih kojima bi moglo pasti na pamet da nešto ušićare kradući ribu.
BOJAN I JA SMO PRE POČETKA pecanja odlučili da lovimo na daljini od 75 m, u pravcu jednog od ostrva... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 459-)