Nagle i velike oscilacije vodostaja najčešće nisu dobre za ribolovce koji se zateknu na vodi, jer čak i ako možemo da predvidimo kako će riba reagovati, nismo uvek u situaciji da se tome brzo prilagodimo. Međutim, nekada se i to dogodi, pa ribolov bude uspešniji nego što smo se nadali
Kada sam tog popodneva stigao u Radujevac, Dunav je bio u opadanju, što nije bio dobar znak. Malo sam se premišljao da li da odmah rasklapam pribor ili da sačekam stabilizaciju vodostaja, ali je želja za ribolovom pobedila i montirao sam jedan fider štap. Ubrzo sam pažnju usredsredio na priobalni deo, jer se u njemu nešto dešavalo na površini, tačnije neka sitnija riba bila je prilično aktivna, ali nisam bio siguran jesu li to beovice ili mali skobalji. Nakon nekoliko zabačaja sa praznom hranilicom, ustanovio sam da je u toj zoni, na petnaestak metara od obale, do pojasa trave, voda izuzetno plitka, tj. da dubina iznosi jedva jedan metar, pa sam stavio predvez dug preko pola metra i tanku udicu veličine 14, na koju sam nanizao dva crvića. Napravio sam desetak kugli hrane i iz ruke ih plasirao nešto uzvodnije, da bih nakon toga konačno počeo sa pecanjem.
PRVE RIBE KOJE SAM dobio bile su beovice, za kojima se javilo još nekoliko manjih žutooka, koje sam stavio u čuvarku da bih imao kedere za noćni ribolov. Nakon njih su počeli da mi dolaze nešto krupniji skobalji, koji su svi bili gotovo u centimetar iste dužine, a na kraju te serije uhvatio sam i jednu lepu babušku. Za to vreme se voda toliko povukla da je na mestu koje sam hranio ostalo jedva 20-30 cm dubine, a riba se u jednom momentu naprasno izgubila iz tog plićaka. Prekinuo sam zato sa fiderom, izvadio iz kola tri odranije namontirana štapa za dubinski ribolov, zakačio kedere i zabacio ih što sam dalje mogao. Da bih se zaštitio od najezde komaraca, upalio sam vatru, koju sam iskoristio da na tanjirači spremim ukusnu večeru od svežih dunavskih riba.
SLEDEĆEG JUTRA SAM ODLUČIO da pecam babušku, pa sam u potpunosti promenio fider sistem. Predvez sam sa više od pola metra skratio na 20 cm i na njegov kraj vezao znatno veću udicu od one na koju sam prethodnog dana pecao – kovanicu veličine 10, na koju sam umesto crvića okačio zrno šećerca, u nadi da bi mi ono moglo doneti i neko šaranče. U pakovanje hrane Golden Fish Extreme Feeder dodao sam otprilike pola kese primame Red Perfect Mix istog proizvođača i podosta kuvanog kukuruza, sve dobro nakvasio, promešao i ostavio da malo odstoji, ne bi li se vlaga ravnomerno rasporedila, a ja sam se posvetio sondiranju dna u delu preko pojasa trave, koji sam jasno video. Na oko 35 m od obale pronašao sam ispred sebe jednu čistinu, na koju sam mogao da plasiram sistem ne plašeći se pri tom da će mi hranilica i namamčena udica završiti u gustom rastinju u kom riba ne bi mogla da ih uoči. Naravno, mogao sam i bez traženja tj. »prepipavanja« dna da počnem da pecam znatno dalje od pojasa vegetacije, ali o tome nisam razmišljao, znajući da se babuška uvek radije mota oko nje nego na čistini.
Još sam jedno morao da promenim pre početka pecanja. Naime, prethodnog popodneva sam koristio hranilicu od 30 grama, koja je bila sasvim dovoljna da mi sistem drži u mestu na oko 15 m od obale. Ovoga puta sam pecao na većoj dubini i dvadesetak metara većoj daljini, na kojoj se tok Dunava već jako osećao, pa sam morao da upotrebim mnogo težu hranililicu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu 460-)