I u najtoplijem delu godine smuđ je aktivan i moguće ga je uhvatiti ukoliko pristup prilagodimo njegovom ritmu života i ishrane u uslovima zagrejane i bistre vode sa niskim procentom kiseonika. Na kapitalce ne treba računati, iako ni njihovo javljanje nije sasvim nemoguće, ali uporni i sistematični se i sada mogu nauživati i redovno dobijati lepe komade
Za mnoge varaličare koji ciljano love smuđa sredina leta je mrtva sezona, tj. period u kom retko izlaze na vodu i uz mnogo muke uhvate tek poneku ribu, mahom sitniju. Čak i ako zanemarimo višegodišnji bespoštedni lov, kom je smuđ kao jedna od konzumno i komercijalno najatraktivnijih vrsta naših voda izložen, to što se sada skoro svuda slabo hvata i nije nelogično, jer su temperature voda na godišnjem maksimumu ili blizu njega, što za posledicu ima smanjenu količinu ribama preko potrebnog kiseonika, a uz to kauglera i druge sitne ribe ima u izobilju, pa grabljivice lako dolaze do hrane. Međutim, sve to ne znači da se treba obeshrabriti. Uz malo truda i znanja, te uz dozu uvek dobrodošle sreće, moguće je prevariti »staklenookog« čak i u tim teškim uslovima. Osnovni preduslov je, dakako, da što češće budemo na vodi i da nastojimo da svaki momenat što bolje iskoristimo za pretragu terena, tj. za potragu za ribom. Ipak, moje iskustvo govori da ima nekoliko stvari koje mnogim kolegama izmiču, a na koje treba obratiti pažnju u ovo doba jer će nam to znatno povećati šanse za uspeh.
U OVOM PERIODU BIRAJTE varalice manjih dimenzija nego u delovima godine kada je smuđ aktivniji i izraženijeg apetita. Sitnija vibracija i ne previše upadljiv dekor su posebno preporučljivi za varaličarenje preko dana, u bistrijoj vodi, dok u sumrak i noću produktivniji mogu biti drečavi dekori, pa ih valja imati pri ruci. Ja preko dana sada uglavnom forsiram Monarch Dok Spickey Shad od 9 cm u Salt'N'Pepper dekoru ili šed Smuki Čistač od 8 cm (koji ima za nijansu krupniju vibraciju, no još uvek sitnu u poređenju sa mnogim drugim veštačkim mamcima ovog tipa). Ali daleko od toga da su to jedine lovne varalice, pa slobodno eksperimentišite sa modelima raznih proizvođača, u više dekora i veličina, dok eventualno ne nađete onaj koji daje najbolje rezultate.
Veoma je bitno i da varalica što sporije propada kroz vodu, tj. da možemo da je vodimo sa što više »lerovanja« (povremenih zadržavanja u mestu), što se pre svega postiže pravilnim odabirom težine olovne glave. Što je mamac duže u vidnom polju grabljivice, veće su šanse da ga ona napadne, čak i kad je neaktivna. Nastojte da varalicu vodite polagano i da pri tom budete maksimalno koncentrisani, te da brzo reagujete na svaki njen sumnjiv kontakt sa preprekom, jer u nekim situacijama nećete ni osetiti klasično čvrkanje, već »luft«, tj. odjednom ćete izgubiti kontakt sa varalicom.
TRAŽITE TERENE SA PREPREKAMA, te po mogućstvu takva mesta na kojima tok udara u njih stvarajući pri tom lagane vrtloge i obogaćujući vodu kiseonikom, zbog čega je na takvim pozicijama često i uočljivo prisustvo sitne bele ribe. A u ovom delu godine nije loše ni potražiti dublja mesta sa izraženim reljefom dna, tj. sa odsecima, naglim prelazima dubina i slično.
Smuđ je jatna riba te i lovi u jatu, pri čemu najkrupnije jedinke zauzimaju najbolje pozicije, dok se one manje pozicioniraju oko njih. Razmak između riba može biti i samo 20-30 cm, ali i po nekoliko metara, u zavisnosti od zamućenosti vode i od tipa i veličine prepreke. Zato je dobro s vremena na vreme promeniti poziciju i ugao bacanja i vođenja varalice radi pretraživanja što većeg područja i pronalaženja optimalne putanje mamca. Pri tom ta pomeranja ne moraju da budu velika. Štaviše, nekada je dovoljno da samo vežemo sidro za drugu »talasnjaču« (tj. bočnu stranu čamca)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu 460-)