Kod nas lov gra­vlji­vi­ca tro­lin­gom ni­je na­ro­či­to raz­vi­jen ni­ti po­pu­la­ran, pre sve­ga za­to što na ve­ći­ni je­ze­ra ni­je do­zvo­ljen (jer je za­bra­nje­na upo­tre­ba ča­ma­ca sa mo­to­rom ili ma ka­kvih plo­vi­la u ri­bo­lo­vu). Vla­sin­sko je­ze­ro je je­dan od r­et­kih iz­u­ze­ta­ka, a na nje­mu tom teh­ni­kom lo­kal­ni znal­ci go­di­na­ma ostva­ru­ju od­lič­ne ulo­ve

Som na­sta­nju­je Vla­sin­sko je­ze­ro već vi­še od dve de­ce­ni­je, ot­ka­ko je ne­plan­ski une­to po sto­ti­nak jed­no­go­di­šnjih pri­me­ra­ka u dva na­vra­ta sre­di­nom de­ve­de­se­tih go­di­na, pri­li­kom po­ri­blja­va­nja amu­rom i ša­ra­nom (iz rib­nja­ka Ka­pe­tan­ski rit). U ve­zi s pri­su­stvom so­ma na Vla­sin­skom je­ze­ru me­đu struč­nja­ci­ma i ri­bo­lov­ci­ma mi­šlje­nja su po­de­lje­na, ali je ne­spor­no da ova ve­li­ka gra­blji­vi­ca pru­ža atrak­ti­van ri­bo­lov svim le­gal­nim na­či­ni­ma, a bu­du­ći da je ova vo­da jed­na od ret­kih na­ših aku­mu­la­ci­ja na ko­ji­ma je do­zvo­lje­na upo­tre­ba plo­vi­la sa ben­zin­skim mo­to­rom, mo­guć je i lov so­ma i dru­gih pre­da­to­ra teh­ni­kom vu­če ve­štač­kih ma­ma­ca iza plo­vi­la u po­kre­tu. Baš je njoj i po­sve­ćen ovaj pri­log, i to sa do­brim raz­lo­gom – sa­da je se­zo­na »pa­nu­la­nja so­ma« na Vla­si­ni na vr­hun­cu i u po­sled­njih ne­ko­li­ko sed­mi­ca ostva­re­no je vi­še tro­fej­nih ulo­va.

Som

Ka­ko ova vi­so­ko­pla­nin­ska aku­mu­la­ci­ja ni­je ti­pič­no sta­ni­šte za tu vr­stu, som se i ne po­na­ša ti­pič­no. Na­i­me, iz­o­sta­je uobi­ča­je­na in­ten­ziv­na ak­tiv­nost so­ma pre pe­ri­o­da mre­sta (ka­da se na rav­ni­čar­skim vo­da­ma, to­kom apri­la, ostva­ru­ju za­pa­že­ni ulo­vi), a sam mrest se zbog hlad­ne vo­de če­sto od­vi­ja znat­no ka­sni­je od pe­ri­o­da od­re­đe­nog za lo­vo­staj (1. maj – 15. jun), pa se de­ša­va da se na­kon is­te­ka za­bra­ne lo­ve je­din­ke pu­ne ikre. Ta­ko­đe, ne­ti­pič­na ak­tiv­nost se pri­me­ću­je i pri lo­vu ra­znim teh­ni­ka­ma – va­ra­li­ča­re­nje je uspe­šni­je to­kom naj­to­pli­jeg de­la da­na i u pot­po­vr­šin­skom, to­pli­jem slo­ju vo­de, dok su ulo­vi va­ra­li­ca­ma na dnu sa­svim spo­ra­dič­ni, a du­bin­skim me­to­da­ma na pri­rod­ne mam­ce su če­šći ulo­vi na ve­ćim du­bi­na­ma. Za­pa­že­no je i da som ne bi­ra is­klju­či­vo ve­će ve­štač­ke ili pri­rod­ne mam­ce, već se lo­vi pod­jed­na­ko uspe­šno na mam­ce svih ve­li­či­na – ni­su bi­li ret­ki ulo­vi so­ma i od de­se­tak ki­la na vo­ble­re od sa­mo 3-4 cm na­me­nje­ne kle­nu ili ban­da­ru.

Na­kon lo­vo­sta­ja u ju­nu, vre­men­ske pri­li­ke su obič­no vr­lo pro­men­lji­ve, sa još uvek hlad­ni­jim da­ni­ma, ko­ji ni bli­zu ne pri­li­če let­njem pe­ri­o­du, a ulo­vi so­ma su vr­lo ret­ki. Tek sa na­i­la­skom pr­vih to­pli­jih da­na, pra­vih let­njih, to­kom ju­la, po­či­nju i re­dov­ni­ji ulo­vi so­ma, a špic se­zo­ne je u av­gu­stu, ka­da i vo­da u je­ze­ru do­sti­že naj­vi­šu tem­pe­ra­tu­ru – u po­vr­šin­skom slo­ju oko 20° C i vi­še, dok tem­pe­ra­tu­ra vo­de opa­da za oko 1° C na sva­ki me­tar du­bi­ne. Pri­me­ću­je se da je naj­ve­ći broj ulo­va va­ra­li­com ostva­ren na du­bi­na­ma od 2 do 4 m, bez ob­zi­ra na vi­še­stru­ko ve­ću du­bi­nu vo­de na me­stu ulo­va. Ta­ko­đe, naj­ve­ći broj ulo­va je ostva­ren to­kom ra­nog po­po­dne­va, a ju­tar­nji i ve­čer­nji ulo­vi su sa­svim ret­ki.

Tro­lin­gom va­ra­li­ča­ri na Vla­sin­skom je­ze­ru naj­če­šće lo­ve so­ma, a mno­gi ve­ru­ju da je ta teh­ni­ka znat­no uspe­šni­ja od va­ra­li­ča­re­nja za­ba­ci­va­njem iz čam­ca ili sa oba­le. Ina­če, tro­lin­gom su na je­ze­ru, u ra­ni­jem pe­ri­o­du, vr­lo če­sto lo­vlje­ne i dru­ge vr­ste (ohrid­ska pa­strm­ka i klen), pa je ovaj vid ri­bo­lo­va na na­ki na­čin i bli­zak ov­da­šnjim ri­bo­lov­ci­ma, što ra­do pri­hva­ta­ju i stal­ni ili po­vre­me­ni po­se­ti­o­ci, pre sve­ga zbog ugod­nog ri­bo­lo­va, ko­ji je po­ne­kad i vr­lo us­pe­šan.

VRE­ME I ME­STO SU VE­O­MA va­žni za us­pe­šan ri­bo­lov tro­lin­gom. I na Vla­sin­skom je­ze­ru je, kao i svu­da dru­gde, pri­met­na po­ve­ća­na ak­tiv­nost so­ma pre ne­po­go­da, to­kom nji­ho­vog tra­ja­nja i ne­po­sred­no po nji­ho­vom za­vr­šet­ku, ali ka­ko je ovo pod­ruč­je po­zna­to po iz­ne­nad­nim pro­me­na­ma vre­me­na, sa ja­kim plju­sko­vi­ma i gr­mlja­vi­nom, i to če­sto baš u pe­ri­o­du naj­bo­ljeg lo­va so­ma, to je po­treb­no pre na­do­la­ska ne­vre­me­na sklo­ni­ti se što pre na naj­bli­žu oba­lu i u pri­god­nom za­klo­nu sa­če­ka­ti da ne­vre­me pro­đe, što mo­že po­tra­ja­ti i ceo sat pa i du­že, te uko­li­ko pre­o­sta­ne vre­me­na mo­že se ri­bo­lov i na­sta­vi­ti. Ne­ki ri­bo­lov­ci sma­tra­ju da se bo­lji ulo­vi so­ma ostva­ru­ju po ve­tru i ve­ćim ta­la­si­ma, ali ni to ne mo­že­mo uze­ti kao ap­so­lut­no pra­vi­lo. Je­di­no je si­gur­no da se sko­ro svi ulo­vi va­ra­li­ča­re­njem, pa i tro­lin­gom, ostva­ru­ju u naj­to­pli­jem de­lu da­na, u ra­ni­je po­pod­ne, a ne­ret­ko se de­si da se svi ulo­vi u jed­nom da­nu ostva­re u in­ter­va­lu od po­la sa­ta, bez ob­zi­ra na raz­li­či­ta me­sta ulo­va po ce­lom je­ze­ru, pa je si­gu­ran i za­klju­čak da som na Vla­sin­skom je­ze­ru ra­di u iz­ra­zi­tim cu­go­vi­ma – ko se u tom tre­nut­ku na­đe na od­go­va­ra­ju­ćem me­stu sko­ro će si­gur­no mal­te­ne bi­lo ko­jom va­ra­li­com ulo­vi­ti so­ma u po­vr­šin­skom slo­ju – pri­me­ra ra­di, ne­dav­no je za sa­mo po­la sa­ta uhva­će­no osam ri­ba u me­ri iz pet ča­ma­ca. Ali, da ne­ko ne po­mi­sli da ni­šta ni­je lak­še na ovoj vo­di ne­go do­bi­ti so­ma na va­ra­li­cu vu­če­nu iza čam­ca – mo­že se i naj­i­sku­sni­ji­ma de­si­ti da da­ni­ma tro­lin­gu­ju i da ne­ma­ju ni­ti »čvrk«... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 461-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...