Silikonske glavinjare su u poslednjih desetak godina postale pravi hit među našim varaličarima, koji na njih love mnoge grabljivice, od soma i mladice, preko smuđa i bucova, do klena i bandara. Daleko se najmanje od svih popularnih predatora na njih hvata štuka. Tekst koji sledi pokazuje da je verovatno glavni razlog za to činjenica da štukaroši tu vrstu varalica bezrazložno zapostavljaju
Prvog avgustovskog vikenda, tročlani Kobra Fishing Team, koji su ovog puta, osim Aleksandra Milenkovića, konstruktora i proizvođača Kobra glavinjara, činili njegov kolega Zoran Stanojević i potpisnik ovog teksta, zaputio se na dvodnevni ribolov u Sloveniju. Posle višesatne vožnje i preko osam sati čekanja na prelaske državnih granica stigli smo na odredište, tj. na Rudničko jezero kod Kočevja, u jugoistočnoj Sloveniji. Ta akumulacija nalazi se šezdesetak kilometara od Ljubljane, kod naselja Šalkavlje, u severoistočnom delu Kočevskog polja (zbog čega je poznata i kao Kočevsko jezero).
Sa površinom nešto manjom od 40 hektara, zahvaljujući geografskom položaju, to je jedan od važnijih turističko-rekreativnih lokaliteta u tom delu Slovenije, formiran na mestu nekadašnjeg rudničkog polja, tačnije kopa koji je zatvoren 1979. godine. Dubina jezera uglavnom varira od 3 do 20 m, sem u uskom delu, kojim se pruža stara trasa potopljene rudničke pruge, gde ima i punih 70 m. Reljef dna je prilično neujednačen, sa mnoštvom depresija i rupa, te sa oštrim odsecima, odnosno ponorima, a česta su i smenjivanja čistina i pojasa gustog rastinja, koje mestimično tvori prave podvodne šume. Ukupna dužina obale akumulacije koja je prilično pravilnog oblika, duga oko 800 m i najvećim delom široka skoro 500 m, iznosi preko tri kilometra. Ribolovačko društvo Kočevje, koje gazduje jezerom, uredilo je obale tako da je jedan deo (dug oko kilometra) pitomiji i prilagođen kupačima, dok je drugi, otprilike dvostruko duži, prirodniji i namenjen ribolovcima i ribolovu, sa pojasima guste trske, borovim šumarcima i platformama sa kojih se može pecati.
OSIM OBILJA BELE ribe (koje ribolovac sme sa vode poneti samo u količini od 1 kg) i krupnog linjaka, u Rudničkom jezeru ima dosta velikih amura i šarana (teških i preko 15 kg), čija jata patroliraju jezerom, pa se dešava i da istovremeno po nekoliko riba udari u istom delu vode, kada naiđu na hranjenu zonu. Dnevna dozvola, sa kojom se može pecati na dva štapa, staje 25 evra, a trodnevna 50 evra.
Varaličarska dnevna dozvola takođe košta 25 evra, i sa njom se može loviti na jedan štap. Ima veoma velikih klenova, što ovu vodu čini izuzetno atraktivnom za lako i ultralako varaličarenje, a brojni su i som, smuđ i bucov, ali posebnu atrakciju Kočevskog jezera predstavlja varaličarenje krupne štuke iz čamca koji vetar nosi duž obale. Naš prijatelj, a u ovoj prilici i vodič, Jani Milek iz Ljubljane, prošle godine je Kobra Slim glavinjare najpre isprobao na Kranjskom jezeru, a potom i na jezeru u Kočevju, koje mu je posebno priraslo srcu. Kao iskusan varaličar, koji juri razne grabljivice, uključujući i mladicu, brzo je otkrio kako se može na stajaćoj vodi loviti sa silikonskim glavinjarama, koje do tada nije koristio, i počeo je da postiže odlične rezultate u lovu štuke.
Naročito dobro se Kobra Slim pokazala pri klasičnom džigovanju, kad se vodi kao šed ili tvister, uz stalni kontakt sa varalicom preko zategnute strune, pošto je napad štuke pri takvoj prezentaciji moguć u svakom momentu. Mada sam ulova imao i sa obale, moram da priznam da su i užitak i efikasnost ipak neuporedivo veći u lovu iz čamca, ne samo zbog toga što možemo pretresti veliki teren za kraće vreme, već i zato što su izgledi za ulov najveći kada glavinjaru vodimo paralelno sa obalom, iz plovila od nje udaljenog 10 do 20 m. Izbor težine glavinjara uslovljen je izrazitim promenama reljefa dna, budući da je lakše varalice teško kontrolisati dok propadaju duž ivica odseka, gde su napadi uvek lako mogući. Milekovo iskustvo, potvrđeno i tokom našeg dvodnevnog ribolova, kazuje da su za ovu vodu optimalne varalice teške između 25 i 30 g, zavisno od jačine vetra, a mi smo forsirali Kobra Slim od 7 cm, težak 28 g.
Reljef dna jezera, sa obiljem potopljenog granja i panjeva i pojasevima mestimično vrlo gustog rastinja, pruža mnogo mogućnosti, ali postavlja i izvesna ograničenja u tehnici vođenja varalica, koje treba prilagođavati različitim pozicijama. Glavinjarama smo džigovali na odsecima relativno čistog dna, tj. tamo gde ima panjeva ali ne i grana; tamo gde na dnu ima granja varalice smo vukli iznad njega, ujednačenom brzinom, dok smo u zonama naročito gustog krša primenjivali tehniku vertikalnog džigovanja. Ako bismo zakačili varalicu za neku prepreku, došli bismo čamcem tačno iznad nje i tako najčešće uspevali da otkačimo udicu bez rasturanja mesta.
IZ ČAMCA SMO DRUGOG DANA lovili od svitanja, budući da smo isplovili kada je sunce tek izlazilo, a izmaglica se još dizala sa vode. Jani je iskusno čamac najpre usmerio ka čistini plićeg dela jezera sa ujednačenijim reljefom, gde se okupljaju jata bele ribe i gde su udarci česti baš u jutarnjim satima. Iako kratki zabačaji paralelno sa obalom i vođenje varalica kraj čistina u trsci nisu doneli priželjkivane udarce krupnih riba, i dalje smo bili optimistični, posebno nakon što nam je Jani rekao da nije retkost ni to da se riba javi tek nakon što sunce jače izgreje, kada je treba tražiti u delu sa dubljom vodom i panjevima.
U jednom času Jani, koji pažljivo prati promene dubine na sonaru, zastaje malo iza pojasa trske, na mestu gde počinje dublji deo pod granjem, a dubina iznosi dobrih osam metara. Zabacujem glavinjaru, ali je kačim za dno... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 461-)