Na Dabi barama kod Kruševca većina plovkaroša ciprinide peca na kuvanu pšenicu i na fiksirani plovak ili vegler. Odstupajući od tih rešenja, iskusni plovkaroš lepo se napecao na zrno mladog kukuruza plasirano na samom dnu
Prilikom nedavnog izlaska na jednu od šljunkara u kompleksu Dabi bara nadomak Kruševca, Milutin Radojević je na odabranom mestu pronašao tragove mladog kukuruza na obali. To mu je bio dovoljan signal da i sam proba da na taj mamac peca na odabranom mestu, koje dobro poznaje. Uobičajeni mamac na ovoj vodi je pšenica, kojom svi hrane i na koju love (u nastojanju da izbegnu cverglana), ali je Milutin pomislio da bi sada, kada u prirodi ima mladog kukuruza i kad je neko od kolega već okušao sreću na taj mamac, vredelo promeniti pristup i probati na njega.
PROSEČNA BABUŠKA koja se na ovoj šljunkari lovi je »dlanara«, a krupnijih ima, ali ih nije lako prevariti. Za razliku od uobičajenog pristupa na ovoj bari, tj. fiksnog plovka i malih udica, Milutin se opredelio za pecanje klizećim plovkom i udicom veličine 6 (Cormoran Karpfenhaken – koja je slična popularnom modelu Owner Iseama, ali je nešto deblja). Umesto veglera, kojim najčešće peca, ovog puta odlučio se za plovak Gica Jezero u klizećoj varijanti (sa dva »sprovodnika«), nosivosti 5 g. Sistem je napravio tako što je na najlon navukao najpre graničnik od konca i zategao ga, zatim perlicu, onda plovak, te stoper od tvrde gume. Potom dolazi klizno olovo oblika suze, pa stoper od meke gume, da bi od oštećenja štitio čvor kojim je ispod njega vezana vrtilica. Preko njenog donjeg kraja Milutin sa glavnom strunom spaja tek 10 cm dug predvez od upredenice Climax Select debljine 0,08 mm, na kom je gorepomenuta udica. Dno je na ovoj bari tvrdo, pa je upotreba montaže sa ovako kratkim predvezom opravdana, a Milutin je došao do zaključka da su signalizacija udaraca i realizacija ovako mnogo bolje nego sa dugim predvezom, verovatno zbog načina na koji riba uzima mamce. Iskusni ribolovac je sistem opteretio olovom od 6 g, dakle za gram težim od nosivosti plovka, koji je na taj način usidrio, što je ovde veoma važno jer je bara izložena vetru, pa i najmanje strujanje vazduha proizvodi nemir na vodenom ogledalu i odnosi van hranjene zone sisteme koji nisu usidreni. U osnovi se isti efekat može postići i upotrebom veglera (plovka koji se kači u jednoj tački) i tonućeg najlona, ali montaža sa usidrenim klizećim plovkom kod kog najlon prolazi kroz dve tačke stoji u mestu i kada je najlon od vrha štapa do plovka na vodi i delom van nje. »Trbuh« na struni je čak i poželjan, ali ne sme biti preveliki, već tek toliki da omogući ribi da može malo da ponese mamac a da ne oseti otpor. I kada u vodi ima dosta trave, što je na ovoj šljunkari Dabi kompleksa slučaj, ova montaža je vrlo primenljiva, jer se plovak pri zabacivanju spusti do olova, pa iole veštiji ribolovac može da plasira sistem i u male rupe u vodenom rastinju, zabacujući »ispod ruke«, tj. zamahom iz zgloba šake. Radojević je ovog puta sistem plasirao na oko 8 m od vrha štapa, a dubinu je, kao i inače kada peca na ovaj način, podesio tako da mu plovak stoji pod uglom od oko 45 stepeni, dok je za mamac koristio jedno zrno mladog kukuruza okačeno na udicu tako da joj vrh bude otkriven.
Na baru je došao u kasnim popodnevnim časovima. Pre toga je od ljubaznog vlasnika jedne od obližnjih njiva dobio po klip žutog i belog (još uvek mladog) kukuruza. Zrnevlje je nasekao nožem i otprilike jednu dobru šaku bacio na mesto na koje će zabacivati. Kako je već počinjalo da se smrkava, stavio je svetleću ampulu na vrh plovka i prepustio se tišini bare i njene okoline... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 462-)
