Iako niko nije u stanju da navede dekor varalice na koji se riba ne može uloviti, nema zbora da većina ribolovaca ima svoje favorite i da se drži nekih pravila pri izboru. Većina smatra da su drečavi dekori najbolji u uslovima loše vidljivosti, te da one neutralne treba koristiti kada je providnost vode velika, a svetlo jako. Ali gde svrstati delimično providne a delimično »vrišteće« dezene i kada njima loviti?
Koji to dezen veštačkog mamca u konkretnim uslovima donosi najbolje rezultate jedno je od najčešće postavljanih pitanja varaličara. Pri tom je opšte mišljenje da u uslovima mutne vode i slabije svetlosti (tj. lošije vidljivosti) više ulova daju upadljivi dekori (fluorescentnozeleni, narandžasti, crveni, beli, žuti...), dok se oni neupadljivi (u koje se svrstavaju razni prirodni, ali i providni, u mnogim bojama i često sa šljokicama) smatraju lovnijim onda kada je vidljivost dobra ili odlična (u plitkoj i bistroj vodi, te po jakom suncu).
MEĐUTIM, IMA ISKUSNIH ribolovaca koji u svim uslovima forsiraju po boji teško uočljive varalice sa izraženom vibracijom, smatrajući da takav rad predatore dodatno provocira na napad kada ne mogu jasno da vide to što ga proizvodi. U tome ima logike, jer da nije tako, ne bi smuđ, som, mladica i drugi noćni grabljivci jeli noću, niti bi u uslovima praktično nikakve vidljivosti uspevali da lociraju i pojedu savršeno kamuflirani plen, poput sitne ribe koja se gledana odozgo stapa sa tamnim dnom, a posmatrana odozdo sa svetlijim nebom.
NO DA SVE BUDE KOMPLIKOVANIJE, ali i zanimljivije varaličarima sklonim eksperimentisanju i razbijanju ukorenjenih predstava, povremeno se pobrinu neki konstruktori, robne marke, poput Savage Geara (čiji je prvi Cannibal Shad imao malu ribicu u velikoj) ili kanadske kompanije Live Target, koji je pre nekoliko godina privukao veliku pažnju svetske ribolovačke javnosti svojim voblerima (koje smo odavno predstavili u rubrici Iz sveta) sa providnim telom u kom je nekoliko realistično obojenih i dobro uočljivih sitnih riba. Efikasnost takvih varalica neki znalci objašnjavaju time da one predatore podsećaju na najprirodniji mogući potencijalni plen – jato sitnih riba, čije kretanje veliko a providno telo podražava, proizvodeći znatno veću vibraciju od nekoliko sitnih ribica koje predator uočava.Drugi pak tvrde da grabljivicama, navodno, takve varalice liče na malo veću ribu koja je pojela nekoliko sitnih, pa takav plen napadaju da eliminišu konkurenciju, ali to interesantno tumačenje nije baš logično, jer su u prirodi samo sasvim sitne ribe providne. Bilo kako bilo, takvi dekori koje neki ribolovci zovu »jato« privlače pažnju i ribolovaca i riba, pa i donose ulove... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 462-)