Fi­der teh­ni­ka sve vi­še se ko­ri­sti ši­rom Evro­pe, pa i kod nas, te ni­je čud­no ni to što se ši­ri i na ri­blje vr­ste i vo­de za ko­je je do pre ne­ku go­di­nu ve­o­ma ret­ko pri­me­nji­va­na. Je­dan od na­ših naj­u­spe­šni­jih mla­dih fi­de­ra­ša ot­kri­va svoj re­cept za ci­lja­ni lov mre­ne na naj­ve­ćoj i naj­lep­šoj pla­nin­skoj re­ci Sr­bi­je

U po­sled­njih ne­ko­li­ko le­ta po­sve­tio sam do­sta vre­me­na ci­lja­nom lo­vu krup­ne mre­ne na Dri­ni fi­der teh­ni­kom i ste­kao ne­ka is­ku­stva ko­ja su mi po­mo­gla da iz go­di­ne u go­di­nu bo­lje pro­la­zim. Ni­su to, na­rav­no, ni­ka­kve ča­ro­li­je, ni­ti ne­ke sa­mo mo­je taj­ne, a i ne do­no­se uspeh sva­ki put, ali mo­gu po­mo­ći oni­ma ko­ji ih pri­me­ne da uhva­te vi­še ve­li­kih mre­na ne­go ra­ni­je i da ih sa­vla­da­ju, pa sam re­šio da ih po­de­lim sa va­ma.

mrena velika

ME­STO. Mre­nu ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca po­zna­je kao ri­bu br­za­ka. Ali to ni u kom slu­ča­ju ne zna­či da se ona hra­ni is­klju­či­vo na me­sti­ma sa ja­kim pro­to­kom ili da sa­mo na nji­ma obi­ta­va. To je do­bro za nas, jer bi na fi­der bi­lo ve­o­ma te­ško tj. go­to­vo ne­mo­gu­će lo­vi­ti na de­lo­vi­ma pla­nin­skih re­ka, po­put Dri­ne, gde je vo­da ve­o­ma ja­ka. Mre­nu mi fi­de­ra­ši na Dri­ni i slič­nim te­ku­ći­ca­ma tre­ba da tra­ži­mo na po­zi­ci­ja­ma sa ume­re­nim do ume­re­no br­zim to­kom, naj­bo­lje od­mah niz­vod­no od ne­ke pre­pre­ke, kao što su ve­će ka­me­ne gro­ma­de, po­to­plje­na sta­bla i slič­no. Po­želj­no je da dno bar de­li­mič­no bu­de pre­kri­ve­no ka­me­nom, te da ne bu­de sa­svim rav­no, tj. da ima bla­gih pre­la­za du­bi­ne ili ma­njih ka­na­la, jer upra­vo ta­kve zo­ne na­sta­nju­ju vo­de­ni or­ga­ni­zmi po­put pu­ži­ća, školj­ki, lar­vi in­se­ka­ta itd., ko­ji­ma se mre­na uglav­nom hra­ni. Du­bi­na na ko­joj će se ova ri­ba ja­vlja­ti va­ri­ra za­vi­sno od go­di­šnjeg do­ba. U to­pli­jem de­lu go­di­ne for­si­ram me­sta sa ume­re­nim pro­to­kom i du­bi­nom iz­me­đu 2,5 i 4 m, na ko­ji­ma su na Dri­ni do­volj­ne hra­ni­li­ce te­ži­ne 60–80 g – za ja­ču vo­du ko­ri­stim one ka­ve­znog ti­pa, a za ne­što sla­bi­ju do­bre su i ma­got (za cr­vi­će).

PRI­BOR Mno­go pu­ta sam vi­đao ka­ko ko­le­ge, iako zna­ju da po­sto­ji šan­sa da im uda­ri krup­na mre­na, lo­ve na re­la­tiv­no slab pri­bor, pod iz­go­vo­rom da že­le da uži­va­ju u ri­bo­lo­vu, tj. u bor­bi. Ne ka­žem da to ni­je le­po, ali šan­se da iz­vu­če­mo mre­nu te­žu od 1,5 kg iz Dri­ne šta­pom te­ži­ne ba­ca­nja 80 g, osnov­nim naj­lo­nom od re­ci­mo 0,20 mm i sa pred­ve­zom de­blji­ne 0,12 mm, na te­škom i ka­me­ni­tom te­re­nu sve­de­ne su na mi­ni­mum. Pri­li­kom lo­va mre­ne ja ve­o­ma ret­ko upo­tre­blja­vam šta­po­ve ma­nje de­kla­ri­sa­ne t.b. od 140 g, osnov­ni naj­lon mi je de­blji­ne 0,25 mm, a pred­vez preč­ni­ka 0,14–0,18 mm. Sva­ko ko do sa­da ni­je uhva­tio ve­ću ri­bu ove vr­ste, shva­ti, ka­da do­bi­je pr­vu te­žu od ki­lo­gra­ma, da ta­kav pri­bor ne sa­mo da za­pra­vo uop­šte ni­je pre­jak, već da i on je­dva iz­la­zi na kraj sa ri­ba­ma od 2-3 kg, tj. te­ško iz­dr­ža­va nji­ho­ve uda­re i be­go­ve.

UDI­CE. Za mre­nu uvek bi­ram one ja­ke i na­pra­vlje­ne od de­be­le ži­ce, a po sna­zi slič­ne ša­ran­ka­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 463-)

 


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...